Ранко Пивљанин

Фа, фа, фашиста

Има на другом албуму „Плавог оркестра“, који се, гле чуда, зове „Смрт фашизму“ и песма „Фа, фа, фашиста, немој бити ти“, заправо први стих рефрена који у наставку иде нешто у стилу …“јербо ћу те драга, убити“. Покушали Лоша и другови да мало буду ангажовани па им се учинило најзгодније да у ту своју плачевину убаце нешто довољно јако, што ће одјекнути и сетили се, ни мање ни више него фашизма. Нема ту никакве политике и великих порука, фашизам је само натегнути оквир за тешке љубавне јаде који су опевани, прецизније одмекетани, у овој поп љигавштини југословенске верзије америчких тинејџ бендова с краја седамдесетих година прошлог века. Он остављени куне Њу одбеглу коју му је негде у Заострогу мазнуо неки Ханс или Фриц. Па каже Лоша: „Плакала ти мајка, плакао ти бабо, завео те драга златокоси швабо…“, након чега је проклетница „бацила његову од зумбула киту“ и отишла да „Хитлеровом сину греје питу“. Трагедија, шта да вам причам!
Е као и у овом „плавооркестрираном“ песмуљку тако ти је данас са фашизмом на овим просторима, након што је исти у прилично стварном и крвавом рату пре седам деценија поражен и сломљен али је остао симбол оног најмрачнијег у, иначе скомрачној, људској историји.
Неко ти скине рибу а ти најмање што можеш да урадиш јесте да на сва звона објавиш како се повампирио фашизам.
Закине ти наставник оцену, викнеш – фашиста!
Недај боже изгубиш годину на факултету, то није могло без да се у то нису упетљали лично Гебелс и Ајхман.
Подигну ови банкари камате, покушавају да озаконе могућност да вашу муку крштену као проблематични кредит могу препродавати трећим лицима, једини задрже право да сами формирају девизни курс док мале мењачнице морају да слушају НБС и шта вама прво пада на памет него фа, фа.. – добро, овим би се стварно још и могло мало мајке фашистичке, није да није.
О чему се ради браћо и сестре, очеви и мајке, тетке и стрине, таште и свекрве, заове и свастике. Свастике! Ето, ни у овом бенигном питању не може без тог фашизма. Ради се о томе да су се речи фашизам и фашиста толико одомаћиле у домаћем јавном говору како би се, да им је из гроба устати, Хитлер Гебелс и дружина, не задржавајући се ни сата у Дојчланду, упутили право у Србију. А по насловним странама наших новина и садржају дежурних телевизијских пљуваоница – о друговима Твитеру и Фејсбуку да не причамо – истог тренутка би помислили како се њихов пропали пројекат коначно остварио и то у земљи сељака на брдовитом Балкану.
Готово да се нико овде – нарочито међу политичком боранијом укључујући и ове симулакруме медија и њихове протагонисте – више не устеже да у међусобном олајавању у старту не потегну тешку артиљерију а шта ћеш теже од фашизма.
Фашисти – портретишу вриштећим насловима блатоиди блиски властима опозиционе лидере који су им се тог дана нечим замерили!
Фашизам – одаламе опозиционари чим негде пред неке изборе примете три -четири ћелаве и коцкасте битанге које од изборних адута имају бејзбол палице!
Фашистоидно -рећи ће узибрећени народни посланик/ца на неку скупштинску несувислост и бедастоћу каквог свата владајуће коалције.
Тако се дигла и (не)виђена џева око једне карикатуре на насловној страни новина које нису баш наклоњене властима али пошто их власти, према сопственом, признању не читају, ту не би требало да буде проблема. Али како да нема кад су на њој јунаци Гебелс и Хитлер који љуљушкају функционере владајуће странке – а знамо, је ли, шта то значи. Еееееее, што би ономад рекао председник.
Поента би била да и они који цртају и они који тумаче мало спусте лопту и да се уздрже од тако олаких поређења наше стварности са једном страшном епохом и њеним морбидним јунацима иза којих је остао разорен европски контенент, десетине милиона мртвих од којих су многи уморени на најмонструознији начин до тада непознат људском роду. Није ни тачно, ни нормално, ни морално. Обашка, што нам се једног дана може остварити прича оног чобанина који је зезао село повицима „вуци“, све док једног дана исти нису заиста банули али му нико више није веровао. Имате ви чиме да се частите, богат је српски вокабулар, али полако са тај фашизам, што би рекао Срећко Шојић .

Ранко Пивљанин

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.