Желидраг Никчевић

ЕВРОПА САД: МИГО ЈЕ МАЛА БЕБА

Тачно ми дође да се разочарам у Европску унију.

Прије неколико дана, захваљујући злонамјерним изворима информисања, вјероватно са Блиског истока, сазнали смо да Европски парламент није само банда беспосличара који примају огромне плате, као што мисли обичан европски лаик, већ и пребивалиште релативно јефтино корумпираних љепотица.

Шта ако ове наше поштењачине тамо улете и заразе се, недајбоже, вирусом корупције? Обрукаће нас начисто.

О чему је ријеч? Да препричам, укратко. Сазнали смо да предсједник Европског парламента, који људи (због тоталне бесмислености оба ова тијела) често бркају са Европском комисијом, има чак 14 замјеника! А прошлог петка, један од њих је наводно ухваћен на дјелу, па се испоставило да је то у ствари „једна“: лијепа Гркиња Ева Каили, бивша ТВ звијезда.

А ево га сад нови Spiegel – покушава да нам објасни шта се дешава, под непретенциозним насловом „Ко је узео вреће новца?“

Кривац за наводно подмићивање у светињи евро-демократије зове се Катар, што је само по себи лоше (као да им није довољно што репресирају ЛГБТ особе). А с друге стране, Европа је са Дохом управо склопила уговор о набавци некаквог гаса, и не треба то једно с другим повезивати! Никако! Просвећена Европа „жели да са Катаром додатно продуби односе“ (опростите на изразу, то је рекао канцелар Шолц).

Онда се предсједница Европског парламента Роберта Мецола у Стразбуру готово расплакала: „Драге колеге, европски парламент је на удару“. Ко су заправо непријатељи европске демократије, ова честита демохришћанка описује помало магловито: „злонамјерни актери повезани са аутократским трећим земљама“, који – пазите сад – „користе помоћнике и чланове Европског парламента као оружје за сузбијање наших демократских процеса.“

И сад сви жучно расправљају гдје је црвена линија између корупције и лобирања, иако сви добро знају да те линије нема – док вас не ухвате. (Угледни Die Welt нам открива тајну да на 400 посланика у Бриселу долази 25.000 лобиста. Вјероватно сједе у чекаоници, са оним подмуклим врећама, и вребају прилику да сузбију демократске процесе.)

Наравно да је овај плач над судбином демократије у ствари јефтини трик: сви се плаше да ће и њихово дјело изаћи на видјело. А грчка љепотица Ева, ухваћена са рукама у тијесту, тврди да то и није њен новац, да је увијек била против тога да се новац држи у стану, па је зато њен рођени отац био приморан да непостојећу лову стрпа у кофер и преда је власницима у тамо неком хотелу, али она уопште није имала појма бла-бла-бла. Нека врста европског Мига Стијеповића.

На крају – пажња – долази врло тиха вијест: „Европска комисија се држи свог плана да именује специјалног представника за заливске државе ради партнерства са Катаром и другим државама у региону. Не постоји никаква веза између овог именовања и немилих догађаја у вези са парламентом“, каже високи бриселски званичник.

Па да. Катар и друге парајлије не могу давати мито на два мјеста одједном – и Европској комисији и Европском парламенту. Као што је познато, све финансијске токове у Европској комисији контролише Урсула фон дер Лајен (ковид пандемија, помоћ Украјини итд.). Специјални представник за заливске државе биће под њеном контролом, а похлепна грчка глупача умијешала се у туђи посао.

Као што рекох, дође ми да се разочарам у Европску унију.

Миго је мала беба.

Медо је све у праву.

Хауг.

 

Желидраг Никчевић
?>