Емир Кустурица
Окови новог свијета
Није ли свијет већ давно постао затвор у коме бодљикаве жице нису његов најизразитији симбол. Нису ли казне за оне који не желе да се вакцинишу само један корак Свјетске владе ка остваривању идеје о планетарној доминацији и остваривању, како је негдје већ речено, дигиталног затвора. Притвор у коме се налази Новак Ђоковић само је изразита слика поменуте намјере. Ко се то тамо нама успротивио? Ко то жели слободно да прескаче ограде које смо ми исковали? При томе не мислим на Новакову борбу за права тенисера и услова под којим они обављају своју гладијаторску улогу, ту је и гадна али и превелика цијена која се плаћа преко таблоида, Инстаграма, Твитера…
Хапшење Новака Ђоковића, првог међу слободнима, побуњеника који не жели у окове новог свијета и вјерује у праведнији поредак, поновљена је слика старе полицијске приче из филма „Француска веза“. Тамо полицајац Попај хапси најпознатије типове у граду да би остатак грађана Марсеја схватио да ако је могуће хапшење најпознатијих фаца, послије таквог догађаја, природно, сви осјећају страх у костима.
Новак нема никакве везе са садржајем поменутог филма, али је поступак дисциплиновања исти. Удариш на главног лика и то је ефектније него све оне стравичне слике злостављања грађана Мелбурна који на улици нису носили маске. Стара прича нова форма. Само што је овдје у затвор стрпан онај који представља најсавршенију психофизичку форму не само српског рода него и остатка човјечанства. То што је у питању готово савршена појава, можда би било и опроштено али поријекло је спорно.
Још давно је Маклуан писао о глобалном селу. Нису му се оствариле идеје, ми живимо у дигиталној провинцији која прије свега служи да рашчовјечи човјека. То је била лекција не само племенитом Србину који „пада“ на православни Божић, него и свакоме ко вјерује како је данас могуће управљати властитим животом и корачати путевима који су обиљежени сателитима и ГПС-ом, и друштвеним мрежама које инспиришу машту управљача свијета. Они много лакше обављају „послове“ од полицајца Попаја из филма „Француска веза“.
Биографија
Емир Кустурица
Емир Кустурица (рођен 24.новембра 1954. године у Сарајеву, Југославија) је српски и југословенскиредитељ. За своје кратке филмове награђиван је још у средњој школи. Филмску режију завршио је на Филмској академији у Прагу (ФАМУ). Двоструки је добитник Златне палме филмског фестивала у Кану, за филмове Отац на службеном путу и Подземље. Носилац је „ордена Витеза реда уметности и књижевности“. Национални амбасадор УНИЦЕФ-а у Србији постао је 8. септембра 2007, заједно са Аном Ивановић, Александром Ђорђевићем и Јеленом Јанковић. У групи „Забрањено пушење“ једно време је свирао бас-гитару, а сада као гитариста заједно наступа као члан групе „Emir Kusturica & the No Smoking Orchestra“. Бави се и писањем. 2010. године издата је његова аутобиографија под називом „Смрт је непровјерена гласина“, а 2013. изашла је његова друга књига „Сто јада“. Градитељ Мећавника и Андрићграда, оснивач филмског и музичког фестивала Кустендорф.