Баждарење полиграфа
Џихад Џон у Београду
Џихадисти су упали у Србију.
Нико не зна одакле су дошли, како, нити где су сада.
Али, зна се да су њих тридесетак, највероватније предвођени злогласним Џихад Џоном, извели прву терористичку акцију, у реону Београда, главног града Србије.
На Савамали, саботирајући изградњу темеља будућег Београда на води, срушили су неколико грађевина.
Терористичка акција у којој је уништена имовина, без људских жртава, изведена је током ноћи, 25. априла. Формација, са тридесетак ИСИС терориста, са фантомкама на главама и бејзбол палицама у рукама, подржана багерима и булдожерима које су такође илегално убацили на територију Србије и неопажено транспортовали до Београда, безобзирно је рушила све редом…!
Ова прича би глатко прошла на полиграфу баждареном за потребе данашње Србије.
Зашто?
Зато што на ову тему – ноћно рушење објеката на Савамали – не постоји званична информација.
Држава не зна чија је 30-члана формација под фантомкама и у чије име су целе ноћи рушили Београд.
Ни мучени родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја – не зна!
Питао је, званично, по службеној дужности, градоначелника Београда, полицију, комуналу полицију, министра полиције, тужилаштво, и остао без одговора.
Нико ништа не зна.
Браћа Грим, да су рођени у Србији, не би се написали бајки.
Зашто?
Хајде, да покушамо да реконструишемо бајковити дијалог између Шабића и Малог:
– Хало? Ви сте, градоначелниче?
– Да! Мали овде. И – не знам ништа о томе!
– Нисам вас још ни питао да ли и шта знате…
– Да! Али, знам шта ћете да ме питате и знам да о томе ништа не знам! Нисам ја мали!
– Али…?
– …
– о –
Наставља се изградња Београда на води. Грађевинари задужили нову ХТЗ опрему: фантомке уместо шлемова и палице уместо крампова.
– Шта жандармерија има са тим? – питањем одговорили Шабићу у полицији, оглашавајући се ненадлежним и упутили га на комуналну полицију.
Ни тамо нису имали шта да кажу Шабићу, осим да се и даље храбро и благовремено обрачунавају са шверцерима у јавном превозу, према којима се поступа као да су опасани експлозивом и само што га нису активирали; беспоговорно и ефикасно су се носили и са, доказују, Београђанима који су против Београда на води, физички их спречавајући да се приближе градитељима и љубитељима Београда на води; доказују да су ефикасно спречавали све новинаре који су са експлозивом око паса покушавали да приђу градским функционерима, у намери да изврше самоубилачке нападе и све су их осујетили! Али, авај, о тим нападачима у савамалској ноћи не знају ништа.
А нису ни надлежни.
Иначе, фантомке се у Србији могу купити на свакој тезги са сувенирима за ђачке екскурзије.
Продају се боље него шајкаче и кокарде.
Боље и од сладоледа.
И палице се тамо могу купити, али нису нарочитог квалитета. Брзо се ломе, као и разум оног ко их користи. Разлика између палице и пушке само је у глави оног који их користи, а он врло брзо престане да их разликује.
Треба ли подсетити?
У време Милошевића, почело је јајима, настављено палицама, пиштољима, потом пушкама и бомбама.
У време Ђинђића, почело је јајима, па палицама и багерима, у Шилеровој, а онда завршило пушкама.
Ах, да!
Управа ”Партизана” прво је нападнута јајима, потом песницама, лактовима и ногама…
Нешто, ту, није у реду, односно није по редоследу: палице и багери су ускочили одмах после јаја!…
Ето зашто браћа Грим овде не би направили посао: овде се не прати ток свести!
И овде више нико неће живети дуго и срећно до краја живота…
И – готова прича…
