Желидраг Никчевић

БЕЖАНИЈА, СМРАД

Јучерашње вијести из овдашњег СМРАДА (Средства Масовног Распростирања Антируских Дезинформација): „Mnogi muškarci pokušavaju da napuste Rusiju u strahu od mobilizacije…“
А нешто раније, код класика, овако:

„Бежали су новинари, московски и петроградски, корумпирани, незасити, плашљиви. Кокете, частољубиве даме из аристократских породица. Њихове нежне ћерке, петроградске бледе блуднице накарминисаних усана. Бежали су департментски секретари, млади пасивни педерасти. Кнезови и просјаци, поете и каматаши, жандарми и глумице из царских позоришта…
Слали су писма кроз једину пукотину, кроз сумњиву Пољску (узгред буди речено, ни сам ђаво није знао шта се у њој дешава и каква је то нова земља – Пољска) у Немачку, велику земљу чистих Тевтонаца, тражећи визе, пребацујући новац, предосећајући да би, можда, требало путовати још даље, тамо где страшна битка и хук борбених пукова никако не би допирао. Маштали су о Француској и Паризу, туговали при помисли да је тамо стићи веома тешко, скоро немогуће.

Још више су туговали због тих страшних и не баш јасних мисли које су одједном навирале у време бесаних ноћи на туђим отоманима.“
Михаил Булгаков, „Белая гвардия“, глава 4

Па ви бирајте.

Желидраг Никчевић
?>