Слободан Антонић
Баш колонија
Слободан Антонић
У Скупштини су 3. децембра усвојене измене Закона о уџбеницима. Влада је посланицима послала предлог закона по коме државно предузеће штампа уџбенике за седам предмета (српски, историју, географију, свет око нас, природу и друштво, ликовно и музичко). Али, онда је та иста влада, током скупштинске расправе, на свој сопствени предлог изнела амандмане, преко којих је оних седам предмета свела на два (историја и географија; члан 7 ст. 2).
Ову промену нико није приметио, јер амандмани нису читани на самој седници. Тако су и владини посланици мислили да гласају за пакет од седам предмета, а изгласали само два.
Ово је урађено у тој мери испод жита да то, испрва, ни новинари нису уочили. Грађанисти су још читаву седмицу наставили своју кампању против националних уџбеника, па тако НИН, 10. децембра, напада „усвојени“ пакет од седам националних уџбеника. Тек 16. децембра Danas обзнањује да је књига пала на два слова. Али, свеједно, и то је много, те одмах затим у том листу следи јуриш и на та два преостала уџбеника.
Тако су наши колонијални господари још једном показали своју моћ У Србији странци контролишу 87% тржишта уџбеника, вредног око 100 милиона евра (овде 424; овде 5:46; овде; овде; овде). Комисија за заштиту конкуренције, на основу података 2018-2020, објавила је да је наше тржиште уџбеника „високо концентрисано“, и да на њему доминира Клет група. Зато су наши уџбеници најскупљи у региону.
Међутим, увођењем националних уџбеника, према неким рачуницама, удео странаца, до школске 2029/30, спустио би се са 87% тржишта на неких 30%. Недопустиво!
Брисел је одлучно протестовао. Европарламентарци су алармирали комесарку за проширење, Марту Кос, а она је „лично покренула ово питање пред српским властима“. На то је прпошно одговорио саветник председника Србије Милош Вучевић, речима да се „Србија не меша у словеначке уџбенике, па ни Словенија не би требало у српске“. „Да ли је од националног уџбеника за српску децу ипак јачи Брисел?“ – забринуто се упитао, месец доцније, новинар Спуњика.
Јесте, јачи је. Вучић је још као премијер признао медијима да је немоћан пред притисцима Запада, посебно око уџбеника:
„Ја не могу да вам кажем како то изгледа када дођу бизнисмени из појединих земаља и боље да вам не говорим шта раде неке владе када су они у питању. Па ми морамо и данас да држимо у одређеним областима, и за не знам какве уџбенике и за не знам ни ја шта све, морамо да држимо монопол појединим страним владама зато што те стране владе немогуће притиске врше на нашу земљу“ (овде 8:50).
Љиљана Чолић, ранија министарка просвете, својевремено се пожалила да „има толико сусрета са странцима као да је министар спољних послова, а не просвете“.
Срђан Вербић, док је био министар просвете, дао је 2014. да се изради закон о уџбеницима којима би се ограничиле њихове цене. Филип Хаусман, први човек Клета, одмах је послао протестно писмо Вучићу. Писмено је интервенисао и известилац Европског парламента за Србију, немачки парламентарац Дејвид Мекалистер, код председнице Одбора за образовање Александре Јерков.
Вербић је био упоран, и закон је 2015. ипак усвојен. Али, није могао да буде примењен без правилника ког је требало усагласити са Министарством трговине. Међутим, у посету министру трговине, Расиму Љајићу, стигао је немачки амбасадор, па правилник никада није ступио на снагу. Милован Шуваков, тадашњи помоћник министра просвете, изјавио је: „Ручна на правилник директно је повучена из немачке амбасаде“.
Вербић је, у фебруару 2016, писмено обавестио Агенцију за борбу против корупције да је током израде Закона био „изложен притисцима, претњама и покушајима застрашивања од стране одређених издавачких кућа, као и других лица која су била повезана са тим издавачима“.
А његов помоћник, Милован Шуваков, претучен је када је кренуо на посао. Измлатила су га двојица маскираних нападача. Извршиоци, као ни мотив, никада нису утврђени.
Онда је за министра дошао Шарчевић, па су новим законом, из 2018, избачени сви „проблематични делови“ који су сметали Клету. Месец и по дана пре усвајања закона, министар Шарчевић и премијерка Брнабићка јавно су промовисали дигитални уџбеник Клета у једној школи у Београду.
Ипак, влада је успела да не прода Завод за уџбенике Клету, који је за њега био заинтересован. Какав успех!
Зато је идеја о пакету националних уџбеника изгледала као известан преокрет. Атлантистима ће се спустити контрола над нашим тржиштем уџбеника са 87% на 30% – дивно! Посебно је речит и храбар био наш премијер Мацут, инаће тих и повучев човек. По усвајању законског предлога на влади, он се јавно похвалио:
„Усвајање предлога Закона о уџбеницима историјска је одлука за нашу државу, децу и друштво у целини“!
„Враћање кључних наставних предмета у руке домаћих аутора и издавача није само законска измена, већ цивилизацијска порука да Србија има снаге, воље и способности да самостално обликује своју просвету и будућност“.
„То је победа знања, националне одговорности и сувереног права Србије да своју децу образује по сопственим вредностима и стандардима“.
„Одлука да се измени Закон о уџбеницима од самог почетка је наилазила на бројне опструкције, притиске и покушаје оних којима су интереси страних центара моћи и профита важнији од будућности наше деце“
„Посебно се захваљујем председнику Републике Александру Вучићу на подршци, разумевању и снажној визији. У питању је заједнички успех свих нас који верујемо у Србију која зна шта хоће, уме да се избори за себе и не одустаје од онога што је исправно“
„Настављамо са изградњом образовног система који неће бити предмет туђих утицаја, већ темељ снажне, паметне и слободне Србије“!
Кад оно – све се показа потпуно супротно. Власт, као покисла, ћути, опозиција се прави да није ту, студенти такође – та и они су имали свој „апел империји“, возећи се до Стразбура и трчећи до Брисела. Сад су баш лепо могли да виде од кога су тражили заштиту и с ким то имамо посла.
Док су трајале блокаде, кад год сам ишао на факултет, све сам чекао да на ходнику однекуд излети Бакић, који је ухватио да јаше јадног Мацута, и бесомучно га мамуза. Било би ми жао обојице колега да је до тога дошло.
А сад, богами, само жалим овај народ. С кавим све политичарима, а и с нама интелигенцијом, он мора да има посла…
