КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ: На војвођанским њивама од 49 узорока соје 45 генетски модификовано

Против власника, односно корисника парцела на којима је утврђено присуство ГМ соје поднете су кривичне пријаве, а судски поступци су у току. Компанија „Монсанто“ у Србији искључиво тргује са конвенционалним семеном, изјавила је за Спутњик представница Министарства пољопривреде Вања Којић.

Иако је на основу Закона о ГМО забрањен узгој и производња ГМ хране, саветница у Министарству пољопривреде надлежна за биолошку сигурност биља Вања Којић у разговору за Спутњик прецизира да је Фитосанитарна инспекција у 2014. години контролисала око 1.600 парцела на којима се гаји соја. Од 49 узорака који су анализирале надлежне лабораторије, утврђено је да је чак 45 генетски модификовано.

„Највећи број парцела се налази у Мачванском, Јужно-бачком и Сремском округу. Пошто је у питању илегално гајење ГМ соје, соја са парцела на којима је утврђено присуство ГМО је уништена, односно скинута са поља у фази вегетације. Против свих власника или корисника парцела поднете су кривичне пријаве надлежним судовима и то ја сада у судској  процедури“, каже Којићева.

На питање да ли надлежне инспекције контролишу и усеве компаније „Монсанто“, имајући у виду да та компанија годинама послује на територији Србије, Којићева каже:

„Компанија ‘Монсанто’ има своју канцеларију, али они на територији Србије искључиво тргују са конвенционалним семеном кукуруза и соје. Претпостављам да су и њихове парцеле у процедури узимања узорка и да никада нисмо добили било какве позитивне извештаје да је у питању ГМ соја“.

Иначе, једини поуздан начин детекције присуства ГМО је лабораторијска анализа, а ГМО храна се не може препознати по било каквим спољним обележјима.

„По закону о ГМО ми немамо прописе који се односе на обележавање производа који садрже генетички модификоване организме, с обзиром да је по закону експлицитно забрањено стављање у промет производа који садрже ГМО. Због тога није у складу са законом да амбалажа садржи информације да ли неки производ садржи ГМО или не“, истиче Којићева.

Она прецизира да када је реч о храни из увоза, контролу пре стављања у промет врши Фитосанитарна инспекција управе за заштиту биља унутар Министарства пољопривреде и заштите животне средине. Врши се провера сваке пошиљке меркантилног кукуруза, соје, уљане репице, шећерне репе, пиринча, као и производа који су добијени од овог биља.

Говорећи о најавама да Србија планира да дозволи промет ГМО, како би испунила услов за пријем у Светску трговинску организацију, Којићева тврди да Министарство пољопривреде још увек не планира да измени Закон о генетички модификованим организмима.

„Иако у овом тренутку Влада и надлежно Министарство нису покренули званичну процедуру измене закона, чињеница је да тај закон није усклађен са законодавством ЕУ, као ни са правилима Светске трговинске организације“, објашњава Којићева.

„Србија има међународне обавезе да измени Закон о ГМО који забрањује промет и узгој генетички модификоване хране за људску и животињску употребу. Истовремено, постоји и колизија закона  на националном нивоу, с обзиром да српски Закон о безбедности хране дозвољава промет ГМ култура“, наводи Којићева.

Иако је државни секретар у Министарству пољопривреде Данило Голубовић најавио измену закона о ГМО, Којићева тврди да то још увек није на дневном реду.

„Чињеница је да у овом тренутку није покренута процедура измене закона. Одлуку о евентуалном мењању доноси Влада Србије. Званичне процедуре нису покренуте, а помоћник министра је вероватно хтео да каже да ћемо у неком тренутку ипак морати да изменимо закон о ГМО“, закључује Којићева.

Тагови: Војводина, ГМО, Закон, Пољопривреда