ВРАНЕШ: Андрићев институт – центар научно-истраживачког рада

(Александра Вранеш) Фото: С. Гарић

Андрићев институт у Андрићграду представља идеалан центар за интензивно бављење научно-истраживачким радом, оцијенила је професор Филолошког факултета Универзитета у Београду Александра Вранеш.

Она је навела да је Андрићев институт у Андрићграду основан захваљујући разумијевању ресорних министарстава Србије и Републике Српске, а прије свега захваљујући промисли, изузетном напору и имагинацији прослављеног редитеља и директора Института Емира Кустурице.

„Покретачка енергија Кустурице окупила нас је и на научној конференцији посвећеној дјелу Иве Андрића `Иво Андрић у нашем времену`, која већ својим називом жели да инспиративно и интригантно проговори о Андрићу у најновије доба, о проучавању његовог књижевног дела“, рекла је Срни Вранешева.

Вранешева, која је и руководилац јОдјељења за књижевност Андрићевог института и организатор конференције, изразила је задовољство што је обраћање Кустурице синоћ на отварању конференције, као и предавање професора Јована Делића привукло велику пажњу стручне јавности.

Она је навела да је на конференцији велики број предавача, те да је одлучено да се штампа зборник свих радова, а ријеч је о професорима са универзитета у Београду, Косовској Митровици, Републици Српској, као и представницима Института за књижевност и умјетност, те Републичког педагошког завода.

Према њеним ријечима, неки од њих баве се дјелом Иве Андрића у компаративном смислу и у односу према свјетском књижевном стваралаштву, позиционирајући и тематски и структурно његово дјело у поређењу са другим умјетницима из цијелог свијета.

„Други су се бавили Андрићевим односом према усменој традицији или се баве лингвистичком и стилистичком поентом Андрићевог дјела. Имамо и радова који третирају културолошки аспект Андрићевог књижевног опуса, као и однос према његовим савременицима, као што су Александар Вучо или Десанка Максимовић, што је и била тема мога данашњег предавања“, каже Вранешева.

Према њеним ријечима, њихово међусобно познавање и размјена мишљења задржани су у понеким писаним траговима и усменим свједочењима породице Десанке Максимовић.

Вранешева је навела да је Андрићев институт успио да објави три књиге у вези са овом конференцијом – „Зборник сажетака Иво Андрић у нашем времену“, „Андрић и Дубровник“, аутора Злате Бојовић и „Вечна присутност Његошева“, аутора Јована Делића.

„Организациони одбори за наше научне конференције увијек су у међународном саставу, што позиционира Андрићев институт међу интернационалне институције које се баве културом, науком и образовањем. Ту су професори Владимир Осолник, Габријела Шуберт, Оксана Микитенко, Миодраг Јовановић, Ала Шешкен и многи други“, напоменула је Вранешева.

Она је изразила захвалност свим сарадницима и колегама на реализацији овог научног скупа, а посебну захвалност упутила је замјенику директора Андрићевог института Пери Симићу.

СРНА, РТРС