Пентагон је у октобру у америчку ваздушну базу „Рамштајн“ у Немачкој испоручио око сто контејнера са различитим оружјем и муницијом. Како се наводи, садржај контејнера је предвиђен за осигурање „оперативне реакције на претњу агресивних играча“, а реч је о највећој испоруци муниције САД у Европу од 1999. године, када је америчко ратно ваздухопловство извело око 900 налета на Југославију.

Подсетимо, авио-база „Рамштајн“ је највећа база америчког ратног ваздухопловства у иностранству, а претпоставља се и да је центар за контролу летова дронова.

Јуриј Кофнер, московски стручњак за немачко-америчке односе, за Спутњик оцењује да је овај потез Пентагона учињен јавно у циљу опомене руској јавности, као и једном делу стручне јавности, како би се показало да САД имају чврсту намеру да спроводе своје интересе у Европи и да нису спремни на било какве уступке.

„Вашингтон је објавио да излази из Споразума о ракетама средњег и малог домета и то је још један корак који показује агресивне намере САД, јер очигледно Европу сматрају својом губернијом и понашају се као да могу радити оно што они желе. Не мислим да је овај корак био и знак руском војном врху, јер би војни обавештајци свакако сазнали за овај потез. Поента је била да се ово уради јавно како би имало што већи одјек међу широком публиком“, оцењује Кофнер.

Према његовом мишљењу, сви разумни људи се надају да ово није „Југославија два“.

„Јасно је да Американци користе непостојећу ’руску опасност‘ како би ојачали своје позиције у Европи, а војна компонента је само један део приче. Бојим се да ће за две или три године док Трамп буде био на власти или пак после Трампа, Американци поново покушати да потпишу са Европом Трансатлантски трговачко-економски споразум о партнерству, који неће бити у интересима ЕУ. Јасно је да ће бити коришћен било који начин који приморава Европљане на уступке Америци“, напомиње Кофнер.

Гомилање наоружања у америчкој бази у Немачкој председник Евроазијског безбедносног форума, генерал-мајор у пензији Митар Ковач види као наставак једне ригидне политике старе америчке администрације у Европи коју, како каже, следи и део нове администрације у САД заједно са Великом Британијом.

„После повлачења линије поделе у Европи и изазивања локалних жаришта у Грузији и Украјини, као и планирања нових криза у Придњестровљу и Молдавији и уопште тог војног наступа Запада према Истоку, било је логично да се повремено појављују овакви милитаристички индикатори и стратешке одреднице. То за многе озбиљне аналитичаре није ништа ново и таквих догађаја биће и у будућности све док кључна администрација у Сједињеним Америчким Државама не победи дубоку државу и не призове се рационалном доношењу одлука, јер Европу и њену будућност неће решити никакав регионални рат нити гомилање војних ефектива дуж те линије поделе од балтичких држава до Блиског истока“, оцењује Ковач.

Он напомиње да контејнери са наоружањем заправо већим делом нису намењени само за јединице САД и Велике Британије у Европи, већ и за оне „послушне“ државе које су у транзицији.

„Пре свега мислим на преоружавање војске украјинског режима, у складу са стратешким смерницама које имају према решавању кризе у Украјини. Свесни смо и информација да се чине покушаји преоружавања и других држава дуж те линије поделе у Европи. Овде пре свега мислим на грузијску војску, па чак и на покушај да се преоружава јерменска војска и да се на тај начин преобликује руководство у Јерменији које ће бити потпуно под утицајем Запада“, указује Ковач.

Коментаришући чињеницу да је поменуто оружје и муниција испоручено управо у америчку базу у Немачкој, Ковач каже да Немачка, условно речено, још није слободна држава, док год су на њеној територији базиране америчке и британске снаге.

Према његовим речима, слобода немачког народа и немачке државе и њено самостално доношење стратешких одлука и утицај на одлуке на нивоу Европске уније није могуће док не контролише и ту војну димензију.

„Није искључено ни да је део јачања војних ефектива у самој Немачкој под политичком инструкцијом Запада и под политичким оправдањем такозване спољне претње. Запад све чини да не дозволи ту природну везу између немачке технологије и немачких потреба за ресурсима и потребе Русије за продајом својих енергената према Немачкој и централној Европи. Отуд и јесте успостављена та линија поделе са нечијом намером да се трасира тај неки будући регионални рат у Европи који би донео несрећу свима, а посебно народима који живе и са једне и са друге стране те линије поделе“, закључује Ковач за Спутњик.