Зоран Шапоњић

Хан на Жежељевом мосту

01.09.2018.

Све нешто размишљам шта ли је господин Јоханес Хан, комесар Европске уније за проширење, мислио данас о нама Србима док је онако поносно шетао тек обновљеним Жежељевим мостом у Новом Саду, а Срби окупљени около, у трансу му аплаудирали? А он им махао!

Можда да смо ми Срби једно, да ми опросте људи из Африке, њих никако не желим да увредим, афричко племе коме Енглези узму све, а донесу им шаку шарених бомбона, или шарених лажа и дају им, а ови, срећни и радосни играју око ватре и занимају се оним шаренишем?

Или је можда помислио да ми Срби немамо ни мрву самопоштовања?

Могуће да је ово друго у питању, јер, господин Хан је свој говор на Жежељевом мосту искористио да нам „набије на нос“ како нам је Европска унија не знам од када до када „поклонила“ две милијарде евра, а ми Срби смо, то није рекао, али је итекако мислио – незахвални, па и даље окрећемо главе ка Русији!

Све би то било у реду да господин европски комесар није те речи изговорио да сред Жежељевог моста који су 19 година раније његови сународници, и његови компањони из те исте Европско уније и НАТО пакта безочно срушили.

И, дође тако Хан у Нови Сад, попење се на Жежељев мост и маше несрећним Србима, који му са ограда аплаударију, податком да је Европска унија дала – 34 милиона евра за обнову тог истог моста!

Па, ко је данас био луд у Новом Саду? Хан није свакако. Он је дошао на мост, а пошто је познато да Срби немају ни трунке самопоштовања, свима пристунима је сасуо у лице – ми смо вама дали 34 милиона евра за обнову овог моста! Бесповратно. Нећемо вам наплатити камату за тај новац, и не морате да га враћате! То је наш, ЕУ поклон вама Србима. И, сви ви присутни, има то да добро запамтите и поштујете.

А податак да су тај исти мост, само још бољи, јачи, лепши, његови компањони срушили пре 19 година, Хан није ни поменуо. А зашто и би, кад је иначе познато да Срби имају веома кратко памћење, краће од 19 година,па су данас, радосни и весели дочекали Хана и његових 34 милиона евра. Као да се мост у Новом Саду сам срушио, као да смо га ми несрећни Срби сами срушили у неком интерном обрачуну, па онда дошла Европска унија да га поправи о свом трошку?

Какав смо ми то народ? Гледао сам данас људе у Новом Саду како аплаудирају Хану, а он их поздравља са моста као да је грађевина већ преведена и у катастарским књигама уписана на његово име. Обичан свет, напаћен, међу њима и много оних који још памте сирене и бестијално бомбардовање моста и Новог Сада, и рушење мостова преко Дунава, и ону тугу, и сиротињу и беспомоћност, и бес, и све то. Па, да ли је могуће да су то све заборавили? Зар је могуће да нико Хана данас не упита у Новом Саду хоће ли се извинити за бомбардовање, за уранијум, за муку, за невоље, зашто макар у свом говору у једној реченици не помену НАТО и бомбардовање, зашто не помену своје сународнике и компањоне који су мост срушили?

И, немојте само после ових редова да ме оптужите да сам за прошлост, да нисам за будућност, да сам остао заглављен у прошлом веку. Нисам. Само не могу да верујем да нас Хан ишамара у сред Новог Сада, на сред Жежељевог моста подацима о некој помоћи Европске уније Србији, а не каже колику је штету та иста ЕУ и тај исти НАТО пакт, који су брат и сестра, направили свима нама у Србији. А колико знам, та иста Европска унија јесте за политику чистих рачуна. Код њих ништа нема за џабе. Или то можда, за нас Србе не важи?

А и зашто би то поменуо кад зна са ким има посла. Зашто, када Србима поменеш 34 милиона, или, још боље, неке две милијарде, а Србима зацакле очи? Зашто, када за нас не важе правила која важе за све остале народе у свету?

И више од тога су нам дужни, само, са којом намером, са којим циљем нам је данас г. Хан те податке „набио на нос“ у Новом Саду?

И још нешто. Чујем данас, обновљени Жежељев мост, кажу, симбол је „европских интеграција“ и симбол некаве „европске будућности Србије“.

За мене не. Жежељев мост у Новом Саду за мене је био и остао симбол злочина према једном народу, симбол невиђене осионости и бестијалности, симбол гажења међународног права, симбол освете јаког над немоћним, све, само не симбол некакве европске будућности.

Јер, оно што је Јоханес Хан данас рекао у Новом Саду, само је још један ударац Србији и Србима. Још једна порука – не, нисмо ми са Запада криви за 1999. годину и бомбардовање, ви сте сами криви за то што вам се десило! И порука – ако не будете добри, може вам се десити поново. А онда ћемо ми поново доћи са 34 милиона евра да вам обновимо мост, и да вам кажемо да су то бесповратна средства. Да вам тај податак пљунемо у лице.

Па, засиста, господине Јоханес Хан, хвала вам што нам та 34 милиона нисте ставили на конто постојећих кредита па да и на њих плаћамо камату. Хвала вам што сте та 34 милиона поклонили нама незахвалним Србима.