ВИШЕ НЕ ГОРИ ПОД НОГАМА: Кинески див улази у „црну рупу“ Србије

Кинеске инвестиције које долазе у овај део света итекако су добродошле. Оне представљају део стратегије економске експанзије који се пропагира и кроз пројекат „Један појас, један пут“, али на инвестицију у Бору, упркос мултилатералном кључу, треба посматрати пре свега у светлу наших односа са Кином.

Кинеска компанија „Зиђинг мајнинг груп“ изабрана је за стратешког партнера Рударско-топионичарског басена „Бор“, њој ће припасти 65 одсто власништва над том стратешком компанијом. Кинеска компанија уложиће у РТБ 1,46 милијарди долара, а у докапитализацију рударског басена додатних 350 милиона долара.

Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић каже да је кинеско преузимање РТБ-а добра вест за Србију и да за њега није изненађење. Био сам готово сто одсто сигуран да ће купац бити кинеска компанија, зато што Кинези у овом тренутку једини могу да у кратком временском период уложе велики новац у нешто што је до скоро било „црна рупа“ српске економије, каже Савић.

„Њима је то итекако потребно, јер тренутно троше више од трећине светске енергије, односно сировина. Они то могу, јер је иза ове компаније држава са свим својим финансијским и другим потенцијалима. Само сам се питао, да ли су баш у овом тренутку одлучили да то ураде, али чим су се јавили на тендер, ни та дилема није била велика. Морам да признам, то је за мене добра вест“, каже Савић.

Питали смо га и како коментарише чињеницу да ће кинеска компанија имати власништво над чак 65 одсто фирме која је за Србију од стратешког значаја. То је за њега лоша вест јер је очекивао да ће држава Србија задржати већинску контролу над рударским басеном у Бору. Дали смо један национални ресурс, чије трајање је у овом тренутку омеђено на један век, али с обзиром на развој технологије, оно што је данас јаловина, за педесет или сто година биће значајна сировина, али ово је очигледно било једино решење, каже професор Савић.

„Шта да радимо, тако је — како је, имали смо проблем за који нисмо могли да нађемо решење са властитим средствима, ни кроз процес приватизације, изабрали смо треће решење. Оно је било нужно, не прихватам га као добро за Србију, али треба бити реалан и свестан свих околности у којима се налазимо. То је вероватно изнуђено решење, у процесу преговарања се вероватно није могло постићи више. Са друге стране, то је био и ветар у леђа кинеској компанији, они су све то добро знали, колико нама, фигуративно речено, гори под ногама и ту ситуацију искористили у своју корист“, оцењује овај економски стручњак.

Поред 1,46 милијарди долара улагања, компанија „Зијин Мајнинг Гроуп“ има обавезу инвестирања и 350 милиона долара у докапитализацију, дакле по преузимању дела фирме Кинези ће за толико повећати вредност капитала заједничке компаније. Иако још није познато да ли ће то бити живи новац или улагање кроз нове технологије, Савић очекује да до докапитализације дође у најскоријем року.

„Једна трећина тог улагања припашће држави Србији, а две трећине биће у власништву кинеске компаније. Претпостављам да је Влада Србије у том будућем Уговору предвидела у ком временском периоду то треба да се деси. Очекујем да ће то бити за неколико месеци, ако они оперативно преузимају компанију почетком следеће године, логично је очекивати унос новог капитала до краја ове“, каже он.

Савић додаје да у овом тренутку није могуће рећи да ли је Србија продајом дела Рударско-топионичарског басена „Бор“ за 1,46 милијарди долара добила добру цену, јер још нису познати детаљи уговора. Не знамо у ком временском периоду и у шта ће Кинези конкретно уложити тај новац, каже он за Спутњик.

Коментаришући преузимање РТБ-а сарадник Института за новију историју Србије, стручњак за Далеки исток Јован Чавошки каже да су кинеске инвестиције које долазе у овај део света итекако добродошле. Оне реално представљају део стратегије економске експанзије коју пропагирају и кроз пројекат „Један појас, један пут“, али на ово треба гледати, упркос том мултилатералном кључу, пре свега у светлу наших односа са Кином, каже Чавошки.

„Ствари се ту одвијају пре свега на једном билатералном нивоу, тако да мислим да би пре свега требало гледати на ову кинеску инвестицију као на велику инвестицију у Србију, баш као — у Србију. Уколико она буде успешна, а немам разлога да у то не верујем, сигурно је да ће она на неки начин успети да се повеже и са сличним пројектима које ће Кина вероватно развијати и у неким земљама региона и уопште у овом делу Европе“, истиче Чавошки.

Кинеска компанија се обавезала да ће сачувати 5.000 радних места и инвестирати 200 милиона долара за решавање историјских дугова, чије је покривање предвиђено унапред припремљеним планом реорганизације. Компанија „Зијин“ један је од највећих кинеских производача злата, а друга по величини у производњи бакарне руде.

Тагови: Кина