САЈАМ КЊИГА У АНДРИЋГРАДУ: Промоција двотомног зборника „Историја једне утопије: 100 година од стварања Југославије“

Јучерашњи програм Сајма књига у Андрићграду завршен је промоцијом двотомног зборника „Историја једне утопије: 100 година од стварања Југославије“. Публика у Андрићевом институту имала је прилику да више о овом великом издавачком подухвату издавачке куће Катена Мунди слуша од извршног уредника Николе Маринковића и нашег угледног историчара проф. др Милоша Ковића.

У свом излагању, Маринковић је назначио колико је важно окупити људе који су се доказали, свако у својој науци, и сабрати њихове радове у једном овако великом зборнику. Он је напоменуо да је ова књига врло значајна у смислу покушаја давања одговора на многа питања која нас Србе муче када се говори о бившој Југославији. Сам зборник покрива скоро све теме, па чак и оне које најчешће изазивају носталгију, а то је, између осталог, и богата култура тог простора која се највише огледала у књижевности и музици. Маринковић се осврнуо и на једно од тумачења да је Југославија била баријера која би Русију спречила да изађе на „топла мора“. Наравно, све његове тврдње биле су навођење онога што су биле неке од тема и теза текстова аутора попут Јована Цвијића, Милоша Ковића, Мила Ломпара, Косте Чавошког, Срђе Трифковића и многих других који су заступљени у овом зборнику. Напоменуо је и да је ово један од највећих подухвата на којима је он имао прилику да ради, али и један од најважнијих узимајући у обзир чињеницу да се овом темом невелики број људи бави са становишта науке.

Истакнути српски историчар Милош Ковић публици је приближио проблематику која се тиче формирања једне такве државе као што је била Југославија, а која се касније распала једним страшним ратом. Ковић је причао о људима који су подржавали идеју прве Југославије. Дакле, упознао је присутне са идејама које се у Србији јављају између 1903. и 1914. године, а везане су за почетак размишљања о заједничкој држави Срба, Хрвата и Словенаца. Ковић је наводио који су књижевници, научници и политичари деловали у том раздобљу и упутио публику где су они школовани, ко су им били узори и на шта се тачно односила њихова идеја о Југославији. Нагласио је да је разбијање, као и стварање Југославије одвијало под утицајем великих сила и какву корист је од тога имала земља попут Немачке.

Завршетком излагања, гости Андрићевог института су позвали публику на дијалог о Југославији. Сам дијалог се највише тицао књижевности и проблематике везане за језик, како тадашње, тако и данашње.

Овом промоцијом, закључен је програм петог дана Сајма књига у Андрићграду.