Заједничке лекције из историје, географије и српског језика и књижевности за ђаке у Србији и Републици Српској један су од корака које предвиђа Декларација о опстанку српског народа, чији текст је усаглашен, пишу београдске „Вечерње новости“.
Лист наводи да су ове недјеље одбори за образовање озваничили уједначавање наставних планова и да просвјетни стручњаци Србије и Републике Српске на њима раде већ неколико мјесеци.
Педагошки завод Републике Српске већ је формирао свој тим, а ускоро би и Завод за унапређење квалитета образовања Србије требало да оформи одсјек који ће се бавити само националним корпусом тема у наставним плановима и програмима за основну и средњу школу.
„Свака озбиљна држава има своју националну науку која се бави националним корпусом тема“, рекао је за „Новости“ министар просвјете Србије Младен Шарчевић.
Он истиче да сви о томе воде посебну бригу и у свијету и у региону, па на исти начин и Срби треба да се посвете националним темама.
„С обзиром на специјалне везе са Републиком Српском и на то да је реч о заједникој историји и традицији, са њима ћемо унапређивати ову област. Постоје индиције и да ће се укључити и део наше дијаспоре“, навео је Шарчевић.
Директор Завода за унапређивање квалитета образовања Златко Гушановић рекао је да су наставни програми у Србији и Републици Српској већ слични, али да је потребно ускладити исходе – које знање ученици стичу и на који начин уче.
„Бавићемо се и уједначавањем националних књижевних дела која се обрађују“, рекао је Гушановић.
Он је навео да ће највећа измјена у програму за Републику Српску бити увођење ратова деведесетих година прошлог вијека у програм историје.
„У Србији се тај период спомиње, али штуро, а сада ће се увести лекције о ратовима деведесетих, засноване на научним чињеницама“, рекао је Гушановић.