Албанци из Ђаковице предали су Специјалном суду Косова имена 200 људи, Срба из тог града „осумњичених за ратне злочине“.

На ђаковичком списку су имена некада најугледнијих Срба из тог града, којих је било око 12.000. Града у коме данас не живи ниједан наш сународник.

На албанском списку налази се и име Ђокице Станојевића, некадашњег председника општине Ђаковица, који данас води Удружење Ђаковчана. Он за Спутњик каже да је списак само модел за застрашивање Срба повратника и начин да се „изједначе“ злочини Албанаца са српским пред новоформираним Специјалним судом за злочине ОВК.

Станојевић верује да се ови спискови са српским именима нису појавили случајно и да ће их бити све више од града до града. Данас је каже Ђаковица, сутра ће стићи спискови Срба из Истока, Клине…

Председник Удружења Ђаковчана сматра и да су Албанци искористили да изађу са овим списковима управо сада, јер европска мисија одлази са Косова.

„Еулекс је водио те поступке и донекле је био реалнији, односно, боље је рећи да је радио опрезније. Са повлачењем Еулекса надлежност су узели судови Косова и сада ту конкретни докази и нису потребни. Једноставно, креће хајка према свима, јер желе да прикажу да тај специјални суд који се формира за Албанце,треба исто тако да се формира и за Србе. Желе да изједначе зло које је било на Космету. Ђаковица је само пример и ја очекујем да и остале општине крену са списковима са српским именима. Оно због чега боли душа, јесте то да за нас заштите нема. Све смишљено, али би требало неко да реагује! Не може да се говори о повратку, а да се народ пита да ли је на потерници“, каже Станојевић.

Наш саговорник каже да му није јасно да нико ни из Приштине ни из Београда није реаговао на овако нешто, подсећајући да су два српска гробља поорана, а да су и она која Срби обилазе већ две деценије сваке године у корову и неприступачна су.

„Ово је застрашивање и угрожавање безбедности свих нас Срба са простора Ђаковице. Друга позадина свега је да нам се отме наша имовина. Албанци су почели да руше Српску улицу, а у њој је живело око 3.500 Срба. Угрожена су и сва околна места где су живели Срби. Ово је срамота за целу Ђаковицу и за све Албанце, да наша имена узимају у уста и да спомињу уз њих тероризам! Знамо шта смо радили, нисмо ми бацали бомбе са осиромашеним уранијумом и гађали колоне, нити бацали бомбе… Ми смо се тада помагали међусобно. И ми смо били мета, као и они. И ми имамо жртве и наше су породице нестале и поубијане…

Наш саговорник поручује да ако Албанци мисле да ће потерницама, застрашивањем и отимањем имовине обезбедити себи светлу будућност, то им је највећа грешка.

Станојевић каже да око 600.000 Срба са Космета лута белим светом не знајући коме припадају. Сви они тамо сада граде неке „српске улице“ и одржавају своје обичаје да би у неко време, каже, могли да се врате не само у Ђаковицу, већ на целу Метохију.

„И сада одједном добију потернице, а води се дијалог о људским слободама и правима. Срби су остали жељни своје куће, а нико им није омогућио да обиђу свој дом за живота“, наводи Станојевић.

Стојановић се пита ко ће сада смети да оде на Космет да обиђе гроб свога детета, мајке, оца брата, а не зна да ли се налази на некој оптужници неке НВО коју је саставио неко од њихових дојучерашњих комшија Албанаца.