Само један велики кукавичлук

26.06.2018.

Видех јутрос курира на улици који пита једну жену како жели да пошаље пакет. Одмах сам помислио на чувене „пакете мера“ за ово и оно, на злочине које нам пакују, на провокације које су нам упаковали у спорт и на све остало што се Србима дало запаковати и напаковати.

Народ смо који стално нешто шаље, а ништа за послато не добија. Дали смо све од себе да према свим комшијама и осталима будемо попустљиви и наводно поштени, а у нашој попустљивости и поштењу огледа се само један велики кукавичлук. Кукавичлук иза још једног паравана – паравана напретка и демократије.

Дозволили смо да самима себи будемо на последњем месту, јер би се неко наљутио да је другачије. Хајде да видимо ко би се љутио…

Наљутила би се прва Америка која је на нас љута и када урадимо оно што од нас траже. Њихова љутња према нама заснована је на безразложној мржњи коју не може осећати нико нормалан. Говоримо о држави у којој 17% деце до 7 година (истраживање из 2006. године) мисли да је крава љубичасте боје због Милка чоколаде! У питању је држава, тачније сједињене државе, оне које су се ујединиле у мржњи према целом свету. То је држава која током целог свог постојања говори о слободи и миру, а век проведе ускраћујући исте другима и ратујући свуда, осим на својој територији. Америка је ријалити држава која за председника има оно што јој и следује – ријалити звезду! Сви ми остали смо само гласачи путем интернета, порука и осталих ствари који тако своју беду коју једва зараде шаљу у џепове те државе радећи тако за нераднике и гледајући њихова мајмунисања преко великих екрана!

После Америке – дементног чеда наредне државе, наљутила би се Велика Британија – њена мајка! Творевина која је цео живот колонизовала државе, а на нас је љута јер им овде није успело, па су сад још додатно љути што ми себе сами не колонизујемо у њихово име. Само 22 од постојећих светских држава нису биле колоније Велике Британије! Стога, они су љути увек и на све, јер се не питају много као некада, али им њихово дементно чедо и даље завршава послове.

Након ове две „силе“, наљутила би се Албанија – држава која жели да се прошири тамо где не може и да постане оно што никада није била – велика! И она, по узору на оне који је највише подржавају, покушава да роди своје чедо – независну државу Косово! Ако су већ Албанци толико поносни на себе и своје порекло, што смо могли да видимо и ових дана на утакмицама у Русији, зашто онда желе да граде нову државу на темељима оне коју највише мрзе? Одакле долази тај порив? Долази оданде одакле и жеља да се целог свог века неко „калеми“ на нешто друго, јер себе не може да издржи онаквог какав јесте! Прича о великој Албанији никада није наишла на осуду, али прича о великој Србији, не само да је наилазила, већ је и главни аргумент у свим оптужбама против Срба!

Сада би се, можда, наљутила и Швајцарска. Земља која је дала својим држављанима за право да величају Албанију и њене намере. Ево ја ћу се сложити, али уз услов да Велика Албанија укључује и Швајцарску! У овом случају, нека машу рукицама колико год хоће и показују шта год им воља! Кад их већ свет назива „сајџијама“, нека погледају колико је сати када су дозволили да им се ово дешава у држави! Они никада нису ратовали, а верујем да је разлог баш ово – допуштају свакоме да ради шта год жели и не замерају се никоме.

Изгледа ми да Србија иде по швајцарском рецепту незамерања, али он овде није могућ из разлога што смо ми народ који се кроз целу своју историју сукобљавао, тако да се не може градити једна таква утопија мира на темељу ратова, иако су били одбрамбени. Свет је запамтио поразе од „малог, али јуначког народа“ и не може их заборавити док год ми постојимо!

Не бих више набрајао државе које би се љутиле, јер би такву улогу прихватила већина њих, али ми није јасно чему разарање наше државе у циљу интереса других држава? Не раде то само политичари, већ и сам народ! Ово ће звучати банално, али организовано неорганизовано се системски затупљујемо свим оним што гледамо, слушамо, чинимо, са оним кога величамо, кога уздижемо на пиједестале и од кога смо начинили спектакл! Начинили смо спектакл и узоре од најнеукијих, најбезобразнијих, најпразнијих, најзлонамернијих и најгорих видевши само да су све ово суперлативи, али не видимо чега! Многи од њих су нас убеђивали – политичаре увек прескачем, јер о њима не вреди писати – а највише они најпознатији „интелектуалци“, да ћемо их правити од блата. Морам да им кажем да хоћемо, јер свакога правимо по заслузи. Неко је заслужио бисту од блата, а неко од злата.

Нама треба једно велико отрежњење у виду културног и уметничког, можда је најбоље рећи интелектуалног удара на сву ову глупост која нас окружује. На нама мора бити одговорност да својој деци оставимо здраво друштво, а не да они испаштају због наших лоших навика, наукуса, кривинања, глупости и бежања од проблема. Ако им не обезбедимо здраву средину за одрастање, онда ћемо им учинити нешто још горе него што сада чинимо самима себи. Они ће у овој средини одрасти и неће имати прилику да виде ништа нормално. Ми смо виђали нормалне ствари и постали смо овакви под притиском историје и медија који су нам је погрешно тумачили, а они никада ништа нормално неће видети, па је питање какви ће тек они бити. Биће то или највеселија („Сиђосмо с ума у сјајан дан“) или најтужнија држава на свету.

Сетих се како би било добро да је неко овакво писмо послао генерацијама пре нас, нашим родитељима и дедовима, јер би се онда све ово сасекло у корену. С том намером приђох оном куриру да га питам могу ли и ја нешто да пошаљем. Одговара ми да могу и пита: „Да ли сте за опцију ‘данас за сутра’ или ‘данас за данас’?“

Ако нема „данас за јуче“, не треба ништа!