МИНИСТАР ОДБРАНЕ ЦРНЕ ГОРЕ: Чланство у НАТО је највећи цивилизацијски искорак Црне Горе у последњих 100 година

Министар одбране Предраг Бошковић у интервјуу за Побједу оцијенио да је црногорско чланство у НАТО највећи цивилизацијски искорак који је Црна Гора направила у задњих стотину година.

Бошковић је рекао да се бенефити тог чланства већ виде. Он истиче да је Црна Гора једна од првих чланица НАТО која је усвојила стратегијски план инвестирања у одбрану.

“Црна Гора је једна од првих чланица НАТО која је усвојила тај стратегијски план инвестирања у одбрану, издвајање два одсто БДП-а. То је нешто што је опште прихваћено на самиту у Велсу и Црна Гора ће се одговорно односити према тим преузетим обавезама”, рекао је министар одбране.

Бошковић је нагласио да Црна Гора тренутно има 20 војника у Авганистану.

“Извјесно је да ћемо тај број повећати на 29, већ у сљедећој итерацији која је у септембру. Прије тога парламент Црне Горе треба у јуну да се изјасни на ту тему. Црногорско присуство у Авганистану много више користи црногорској војсци, зато што искуство које у реалним условима добијају црногорски војници је ненадокнадиво и не може се платити новцем, јер није исто вјежбати и тренирати у касарнама и тамо са великим бројем војника из других држава”, закључио је он.

Противљења изградње војних полигона на Сињајевини политички мотивисана

Бошковић је за Побједу, коментарисао и противљење јавности да се на планини Сињајевина изградњи војни полигон. Он истиче да је то политички мотивисано.

“Одлуком Владе дефинисано је да се та локација испита и постави као полигон на којем би се изводила борбена гађања. Свјесни чињенице да на том полигону постоје катуни који се користе од маја до октобра, дефинисали смо као приоритет да се бојева гађања изводе у периоду када катуни нијесу активни. Током љета постоје друге активности које не укључују бојева гађања од маршева, логоровања, преживљавања и друге активности редовне обуке. То би се обављало на том полигону, који ничим не би угрожавао становништво које је у тим мјесецима на катунима. На том простору некада је постојао војни полигон још од 70-их година. Доласком војске на то мјесто, значајно би се унаприједили инфраструктурни и потенцијали овог подручја направили би се путеви и за потребе војске и за потребе становништва. Водоснадбијевање би било значајно унапријеђено, јер знамо да велики број катуна нема ријешено то питање. И треће, туристички потенцијали би били значајно валоризовани на тај начин. Разумијем бојазан али не разумијем неаргументоване нападе, који су прије свега политички инструисани. Неке општине су позитивно реаговале, то су Шавник и Мојковац. Нажалост, у Колашину немамо чак ни вољу да будемо саслушани”, рекао је Бошковић.

Министар тврди да то што се у јавности полемише да ће доћи до нарушавања еко система има везе са политиком.

Нећемо дозволити ни то да зауставимо развој војске и државе, а нећемо дозволити ни конфронтацију са мјештанима. Наставићемо да им објашњавамо даје то за њихово добро и да никако не може да наруши нити еко систем, нити екологију, а посебно не изворишта воде на Савиним водама. То је државна имовина, и држава може на својој имовини да гради сходно законима и потребама. Међутим, држава неће ниједном акцијом нарушити животни склад, а поготово направити неку акцију која би узнемирила или се конфронтирала са мјештанима тих подручја”, истакао је Бошковић.

Подсјетимо, на Сињајевини ће се од октобра до маја изводити бојева гађања, док ће у преосталим мјесецима такође бити активности војске, како су раније казали из Министарства одбране.