БЕЋКОВИЋ: Ако би нас звали геноцидним народом због нашег односа према нашим покојнима које смо држали забетониране у јамама, имали би потпуно право!

Академик Матија Бећковић поручио је у Београду, после пројекције филма „Крст над јамом“ о страдању Срба у комплексу стратишта Јадовно, да би требало направити мапу са јамама у којима већ више од 70 година чекају српске невине жртве и пописати имена Срба страдалника.

Бећковић је истакао да „мртви умеју да се захвале, а умеју и да се љуте“, подсјетивши да су држани забетонирани у јамама.

„Ми смо због тог греха доживели да нас у наше време зову геноцидним народом, и ако би нас тако звали због нашег односа према нашим покојнима, имали би потпуно право. Таквог случаја вероватно на целом свету нема“, рекао је Бећковић.

Он се заложио да се направи мапа са јамама и истакао да би „не толико због њих колико због нас“ требало пописати имена Срба страдалника.

„Због братства и јединства ми то нисмо учинили, а онда смо доживели да чујемо да тих жртава није ни било“, истакао је Бећковић.

Дугометражни документарни филм „Крст над јамом“ Душана Басташића и изложба умјетничке фотографије „Тамо гдје праведници почивају“ Николе Зајца, који су вечерас представљени београдској публици, на нов начин обрађују страдања Срба у комплексу стратишта Јадовно, гдје су српски цивили бацани у крашке јаме и убијани.

Предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта рекао је након пројекције да је тај филм још један допринос у борби против заборава онога што се десило српском народу у злогласној НДХ, а то је незапамћени геноцид.

Линта је истакао да српски народ није протеклих деценија обратио довољно пажње овој теми и да се сада налази у парадоксалној ситуацији да „страдалнички народ бива оптужен да је урадио тобоже неки непостојећи геноцид“.

Аутор филма, предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941“ Душан Басташић, рекао је да комплекс логора и стратишта Јадовно обухвата 32 досад регистроване крашке јаме и седам сабирних, ликвидационих логора, а да се за највећи број тих мјеста данас не зна тачна локација.

„У протеклих осам година лоцирали смо 10 јама и масовних гробница и, колико смо били у могућности, означили те јаме, мјеста страдања српског народа. Поставили смо велике часне крстове на пет мјеста и они и дан данас стоје“, рекао је Басташић.

Аутор музике за филм Петар Топаловић рекао је да филм прича личну причу аутора, и на другачији начин, без потресних сцена, приказује ту тешку тему, па ће се и шира публика моћи са њом идентификовати.

„Желио сам кроз музику да прикажем и живот, јер те крашке јаме данас иду да посјећују млади људи. Кад човјек борави тамо види да нису сви ти људи убијени, да њихови потомци живе и даље и живот тече даље. Нису нас све уништили“, рекао је Топаловић.

Београдска пројекција филма „Крст над јамом“ и изложба „Тамо где праведници почивају“, одржани су уз подршку Представништва Републике Српске у Србији, а пројекат је подржала Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије.

Пројекцији филма „Крст над јамом“, снимљеног у продукцији Удружења грађана „Јадовно 1941“, присуствовао је и члан САНУ Василије Крестић.