Како пише приштинска Газета експрес, политички директори за Западни Балкан пет западних земаља, САД, Велике Британије, Француске, Немачке и Италије, састали су се у Вашингтону на консултацијама око финалне фазе дијалога Београда и Приштине, који би требало да се одржи наредних месеци, крунишући га финалним споразумом између страна, за који се очекује да резултира — нормализацијом односа.

Према изворима тог медија, међу западним дипломатама већ постоји усаглашеност око онога шта би се могло сматрати водећим начелима. Једно од тих начела јесте да је „боље да нема никаквог споразума, него лошег споразума“ између страна.

Лош споразум био би подела Косова и нешто попут стварања Републике Српске на Косову, навео је неименовани извор за лист.

Још већи притисак?

Шта је овога пута намера тих држава? Да ли им је жеља да се максимално убрза процес? Или је оно нова фаза притисака? Ради ли се о томе да је у питању, пре свега, америчка акција?

Те велике силе које су не само признале такозвану независност Косова, него су и учествовале у постизању те независности и НАТО агресијом 1999. године и касније политичким ангажманом студије, састају се да изврше притисак на земље које нису признале такозвано Косово да то учине, сматра професор Миломир Степић са Института за политичке студије.

„Дакле, исте те земље заседају и полазе од једне основне ствари, да је такозвано Косово независно и гледају како да то унутра уреде, не доводећи у питање статус који је за њих готова ствар. Па Србија треба само да призна и да прихвати да Косово добије столицу у УН“, конкретан је професор Степић.

Њихово полазиште није да буде направљено неко решење, подвлачи Степић, јер независност не може да прође у Савету безбедности Уједињених нација, већ они полазе од тога како унутра уредити Косово и Метохију.

„Сад, та подела је код нас схваћена на различите начине. Ја сам изразито против поделе, наравно. И писао сам о томе и излагао у Академији наука, образлажући све уз карте још 2006. године. Запад се плаши и чим кажу да неће нову Републику Српску, стављају РС у негативну конотацију, као сметњу јединству Босне и Херцеговине која је исто тако њихов протекторат“, указује Степић.

С друге стране, то што зову подела, јесте, према мишљењу тог професора, да оно што се налази северно од Ибра припадне Србима или Србији, искључујући чак и Косовску Митровицу.

Нема признавања грешке и покајања

„Не би хтели да имају неки корпус сепаратум унутар тог такозваног Косова који би им сметао. Они ту шаљу поруку Србији да је та врста поделе немогућа. Наравно, полазим од оног става и становишта да је Косово и Метохија саставни део Србије и да таква врста поделе не би донела ништа“, наглашава Степић.

Не бих ја преувеличавао тај састанак, посебно напомиње професор, јер су то неке можда редовне консултације и више служе да се пошаље порука званичном Београду, него нешто друго.

„Они под споразумом, понављам, сматрају да је Косово и Метохија независно, па би лош споразум био нека врста дела који би био српски и нагињао Србији. Дакле, они не поричу и не кажу прешли смо се, Косово и Метохија не може да добије независност, јер то две чланице Савета безбедности неће и јер им то не да матична држава, хајде да видимо нешто друго. Не, они полазе од тога да је Косово независно“, категоричан је Степић.

У принципу, резонује он, вест о састанку петорке може да се тумачи и тако да отвара врата за неко, условно речено, замрзавање позиција:

„Дакле, да остане статус кво, јер је ситуација таква да Косово и Метохија зависе и од става Србије, али зависе и од става тих двеју чланица које не дају Косову да уђе у УН“, сматра Степић.

У читавој причи, очигледно, предњаче Сједињене Државе и Велика Британија, сугерише професор, али Американци артикулишу све.

„Наравно, ту су мање моћне земље, попут Италије. Француска сад покушава да се придружи том трансатлантистичком блоку, где је Америка на једној страни Атлантика, а Велика Британија на другој“, закључује Степић.