Сена, један од најбољих возача у историји Формуле 1, ако не и најбољи, погинуо је у 34. години пошто му је пукао и отказао управљачки механизам, при брзини од преко 300 км/ч, ударио у зид у кривини Тамбурело на стази „Енцо и Дино Ферари“.

Само дан раније, на истој стази, током квалификација на скоро истом месту живот је изгубио и Аустријанац Роланд Раценбергер. Две трагедије, а посебно тај 1. мај 1994. године, заувек су измениле како Формулу 1 тако и спорт уопште.

Легендарни Бразилац је у каријери тријумфовао 41 пут, још 39 пута се нашао на подијуму, освојио је три титуле шампиона и остао је упамћен као краљ квалификација и најбољи возач по киши икада.

Владао је улицама Монте Карла и од свог дебија у Формули 1 1984. године бранио је боје Толемана, Лотуса, Мекларена и Вилијамса.

Сигурно је да без Сене Формула више није била иста јер су је многи заволели управо због њега.

И сада, готово две и по деценије касније, многи размишљају о томе „шта би било кад би било“, али једно је сигурно — Сена је био јединствен, по начину вожње се разликовао од осталих, неки га нису волели, многи јесу, али је био и остао недодирљив.