Историчар Драгомир Анђелковић оцијенио је да се ни 100 година након смрти Гаврила Принципа ништа није промијенило када је ријеч о двојним аршинима – све што Срби ураде увијек се користи као основ за оптужбе и осуде, док су други често повлаштени и када чине недопустиве ствари.
Он истиче да се ништа није промијенило од 1914. године, односно од времена смрти Гаврила Принципа 1918. године, те да је свијет и даље неправедан према српском народу.
„Срби су 1990-тих бранили право на опредељење које им припада, бранили се да им се не би поновила 1941, а оптужени су да су агресори. Данас се Република Српска брани од покушаја подривања и укидања Дејтона, међународног споразума, а оптужују је да она руши БиХ. Србија брани свој територијални интегритет, а оптужују је да поступа агресивно према Косову, које је заправо сецесионистичка покрајина“, рекао је Анђелковић Срни поводом 100 година од смрти Гаврила Принципа у аустроугарском затвору у Терезину.
Он подсјећа да је Гаврило Принцип био одраз ослободилачке борбе српског народа у БиХ.
„Аустроугарска је окупирала БиХ и после тога је антектирала 1908. године на начин који је био нелегалан, противно жељи српског народа, који је тада био већина у БиХ“, каже Анђелковић.
Он је истакао да је атентат на надвојводу Фердинанда, који је извршио Принцип, био једна врста народног отпора окупацији и анексији, у индивидуалном чину.
„Нити је он био терориста, нити су Срби тражили ишта друго осим оног што им припада“, рекао је Анђелковић.
Он је подсјетио да је Србија избјегавала било какву конфронтацију, али је, упркос томе, оптужена, јер је Аустроугарска жељела рат и само је тражила повод, а да није било Гаврила Принципа, нешто друго би измислили за агресију на Србију.
„Србија је, наравно, са симпатијама гледала на српски покрет, али није стајала иза тог атентата. Напросто, и тада смо знали да свет почива на неправди и да са великима не можемо да улазимо у сукобе, јер нас то скупо кошта“, рекао је Анђелковић.
У чешком затвору Терезину, 28. априла 1918. године умро је Гаврило Принцип, члан тајне организације „Млада Босна“, чији је атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда на Видовдан 1914. године у Сарајеву послужио Бечу као изговор за војну инвазију на Србију, што је довело до Првог свјетског рата.