ДОДИК: Бошњачки политичари ће „сахранити Босну“

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да бошњачки политичари немају ниједне аутентичне одлуке, већ рјешења траже код странаца, те да ће „тај менталитет сахранити Босну“, нагласивши да не вјерује у могућност било каквог рата у БиХ.

„Не знам каква су размишљања /Бакира/ Изетбеговића о тој теми, али ми се чини да би свака врста рата морала имати неки легитимитет – ако би употребљавао војску, садашње Оружане снаге БиХ, вјерујем да српски члан Предсједништва, као ни хрватски не би били дио одлуке о употреби војске БиХ против Републике Српске. То ми је невјероватно“, истакао је он.

Додик је за магазин „Дани“ рекао да не вјерује да је Изетбеговић или било ко толико луд да употријеби паравојне формације, те да је то све илузорна прича.

„Што се тиче наоружања, камо среће да смо у овом времену, у свијету који је дефицитаран с оружјем и муницијом и који га тражи, а видимо да земље које имају ту производњу остварују озбиљне економске интересе и добити од продаје, у позицији да на томе зарадимо. Али ми нисмо. Република Српска нема шта продати осим оног што смо наслиједили и што не вриједи ништа“, констатовао је Додик.

Коментаришући изјаву да би, ако побједи на изборима за српског члана Предсједништва БиХ требало размислити о прављењу оружаних снага Републике Српске, Додик је рекао да Српска по Уставу и Дејтонском споразуму има право на војску.

„Ми смо се кроз посебан споразум договорили о формирању Оружаних снага БиХ и ми нисмо задовољни како то функционише. Као уговорна страна увијек имамо легитимно право да повучемо свој потпис и тражимо да изађемо из тог споразума. То није специфичност само овдје у БиХ, то је свугдје могуће“, рекао је Додик.

Наводећи да би све требало вратити у уговорне оквире, он је напоменуо да то није никаква нова формулација и да је то био одговор на све чешће најаве рата и „овога што сви видимо“.

Додик је истакао да су странци разним интервенционистичким мјерама уништили комплетну намјенску индустрију и у Републици Српској нема ниједне фабрике оружја или муниције.

„У Федерацији имате шест фабрика које се баве производњом наоружања, муниције и сад чујем од Бакира Изетбеговића и тешког наоружања. Нико не би требало на овом мјесту гдје ја сједим олако прећи преко тога“, нагласио је он.

На питање да ли ће бити укинуто Министарство за избјеглице Репубике Српске, Додик је најавио да ће остати сигурно неко одјељење које ће се бавити тим питањима.

„Што се тиче избјеглица, нико не може затворити врата и рећи – овог часа је тај процес завршен. Остају проблеми, али се они могу рјешавати у оквиру неког другог министарства, локалне управе или бораца“, додао је он и најавио да ће умјесто министарства избјеглица увести министарство за информационе технологије.

Додик сматра да би Предсједништво БиХ требало да купи или да изгради монументалну зграду за члана Предсједништва у Бањалуци.

„И да се зна – институције Републике Српске у једној згради, заједничке институције БиХ у другој, онако како је то ријешио хрватски члан Предсједништва БиХ у Мостару. Зашто тако не би било и овдје /Бањалуци/“, упитао је он.

Наводећи више примјера због којих нема повјерење у Сарајево, Додик је рекао да ће га веома тешко било кад вратити.

„Никад у животу Милорад Додик није зауставио, путем одлука Владе Републике Српске, Савјета министара, члана Предсједништва нити један развојни пројекат у Федерацији БиХ. А нама упорно заустављају. Ако Република Српска затражи да се нешто ријеши, а то не смета Федерацији, онда не би требало да се то зауставља из било којег разлога, нити би Република Српска, као што никада и није, зауставио иједну ствар везану за БиХ“, нагласио је предсједник Српске.

Према његовим ријечима, задње двије и по године сви пројекти од ММФ-а, Европске банке, Свјетске банке, пројекти према Кинезима стоје у заједничким институцијама само зато што неко не жели да то иде у Републику Српску, а то је недопустиво.

Према његобвим ријечима, један од договора који није испоштован је и тај да тужиоце морају бирати парламенти на различитим нивоима, јер је тужилац човјек државе, а не ВСТС-а.

„Има болних питања које сам морао овдје да објасним људима зашто тако хоћу и зашто бих се ја онда више трудио око тога? Зашто? И с киме да радим? С Лагумџијом? С Тихићем сам још и нешто могао. Са Изетбеговићем? Има ли ишта да с њим можете договорити и да буде одрживо“, упитао је предсједник Српске.

Он је оцијенио да ће „тај менталитет на крају сахранити Босну и политички ће сахранити Бошњаке, јер они немају ниједне аутентичне одлуке“.

„Њихова одлука се увијек заснива на томе кад ће отићу у британску канцеларију, њемачку или америчку да им они кажу шта треба да раде. Такве државе нема нигдје на свијету и не заслужује да буде држава“, констатовао је Додик.

Он је истакао да никада није рекао да БиХ не треба да има Суд и Тужилаштво, већ да не треба да има овакво.

На питање хоће ли Србија наставити пут ка ЕУ или ће се одлучити за Русију, Додик је рекао да је то питање без реалног основа и да то за Србију није никаква дилема, али се често импутира.

„Немогуће је избјећи сарадњу с било киме. И улазак у Европску унију не значи крај сарадње са било киме, па ни са Русијом. И у том погледу је то лажна дилема. А у сваком вриједносном, територијалном и сваком другом смислу ми припадамо европском бићу. Ја то разумијем. Мени уопште није проблем да то схватим“, истакао је Додик.

Он је напоменуо да само не прихвата ЕУ која се овдје интервенционистички понаша.

„Ту ЕУ не прихватам и то је тачно. Европску унију са становишта вриједности, са становишта свега што знам о њој као цивилизацијском, мировном пројекту, ја то апсолутно прихватам. Па ја сам овдје говорио о прихватању европских вриједности када су сви шутјели“, подсјетио је Додик.

Али, Европа је, каже он, показала да није била досљедна у многим питањима у БиХ.

„Та Европа је наша заблуда. Та Европа за коју смо се ми прије десет година опредјељивали, она више не постоји. Кад смо се ми опредјељивали ка ЕУ, Европа је била сасвим друго мјесто. Прије неки дан Макрон је рекао да док ми не средимо себе, нећемо примати никога“, напоменуо је Додик.

Он је рекао да треба да схватимо да од проширења нема ништа док они не среде своје стање.

„И то све говори и о томе да та Европа није сређена, да је несређено мјесто. Логично би било да се ми окупимо и да кажемо: добро, јасно нам је. Знам ја да ми нећемо тамо бити никакав фактор, али је очигледно да човјек има разлога што каже неће се примити нико док ми не средимо Европу. Брегзит, евро не стоји добро, анимозитети сјевер југ исток запад, Вишеградска група једно, Пољска друго, Орбан тамо, и гдје ми то сад путујемо? На коју станицу“, упитао је Додик.

Говорећи о економији у Републици Српској, Додик је напоменуо да треба имати у виду да не само власт у Српској, него и БиХ не управља једном од најважнијих полуга за економски развој, а то је монетарна политика.

„Власт над њом је концентрисана у Централној банци БиХ којом управљају странци. Ви ту не можете да редефинишете нити једну ствар, која је можда донијета и оправдано те 1996. године када су рекли да мора да буде пет одсто новца више на депозиту него емисије. То је у овом тренутку погубно“, упозорио је он.

Додик каже да у БиХ има заробљеног депозита за милијарду марака нове емисије новца, која је реално покривена еврима.

„То у БиХ значи да ниједан јавни рачун није у дефициту, да су сви дефицити ове државе покривени, не мислим кумулирани него текући за ову годину. Ја кад покушам да то радим, немам с ким. Они нису фер према свима нама, није фер да нас држе да имамо депозит у Дојче банци 500 милиона евра више, а да немамо емисију на бази тога. А у исто вријеме та иста Европа, која нас вуче, а ми вичемо ево нас, штампа мјесечно 60 милијарди евра без покрића и то даје својим јавним предузећима и државама. И да се ми носимо у тој конкуренцији“, појаснио је предсједник Српске и констатовао да нема рјешења.

Говорећи о реформама Устава Републике Српске, Додик је напоменуо да за то треба консензус свих.

„Устав Републике Српске мора бити адекватан, савремен и одржив. Требамо рашчистити неке застоје у систему. Мислимо да Вијеће народа није вијеће које је наша дејтонска обавеза, тај институт је наметнут од стране високог представника и прави нам доста застоја у систему. То морамо да ријешимо“, рекао је он.

Додик је истакао да треба видјети шта је корисно, али и обезбиједити адекватну заступљеност свих других народа, Бањалуку дефинисати као главни град, укинути смртну казну која у Уставу Српске и сада постоји.

„Али је очигледно да консензуса нема, ја сам покушао то направити прије неколико мјесеци. Оставићемо то за неко друго вријеме“, рекао је он.