Политички аналитичар Драгомир Анђелковић оцијенио је да Београд новом Стратегијом коју је објавило Министарства одбране Србије поручује да није потписао капитулацију и да то неће учинити.
Он је рекао да Стратегија не доноси ништа ново, већ да потврђује досадашњу политику Србије, али да је тај документ од изузетног значаја, јер је евидентно да је Србија под снажним притиском да одустане од садашње политике и прихвати самопроглашену независност Косова и Метохије.
„Јасно је да ће Београд наставити да брани своје позиције на начин који је једини рационалан – да будемо чвршћи у одбијању прихватања оног што је против наших интереса, али да не улазимо у конфронтације са западним силама и не изазивамо нове несреће“, изјавио је Анђелковић за „Спутњик“.
Према његовим ријечима, то је добар приступ, за разлику од честе српске склоности да се иде у крајност, црну или бијелу, да се одбије било шта, изазову притисци и на крају прихвати све што је сервирано.
„Прича о крајности није реална, јер Србија није у ситуацији да се војно супростави онима који су на њу извршили војну агресију 1999. године“, рекао је Анђелковић.
Он је нагласио да, с друге стране, Срби имају моралну обавезу према прецима и потомцима да наставе да бране Косово и Метохију на рационалан начин, те да Стратегија то потврђује.
Коментаришући дио документа који предвиђа наставак сарадње са Организацијом уговора о колективној безбједности /ОДКБ/, Анђелковић је подсјетио да Русија никада није вршила притисак на Србију да се опредијели против Запада, зато што је свјесна своје геополитичке позиције.
„Мислим да је ова позиција, гдје ми остајемо на курсу сарадње и са ОДКБ-ом и са НАТО-ом, врло рационална. Она и јесте порука НАТО-у да ми можемо да се окренемо, ако будемо гурани у ћорсокак и не буде нам дата било каква алтернатива, што јесте опасно за нас и не треба ником. То је и могућност излаза из тешке ситуације“, каже Анђелковић.
Професор Међународног права на Универзитету у Косовској Митровици Дејан Мировић изјавио је да му овај документ не дјелује као стратегија, већ као опис садашњег стања.
Он је нагласио да највише збуњује што ће Србија истовремено учествовати у раду институција у Приштини, а бити против формирања војске самопроглашеног Косова и Метохије.
„Ако се иде на испуњавање бриселског споразума, у коме нема Резолуције 1244, а с друге стране помиње Кфор, ја сам помало збуњен том стратегијом с правне тачке гледишта, не коментаришем је политички. Велика је грешка што у бриселском споразуму нема Резолуције 1244, а, с друге стране, Кфор је формиран на основу ње. Такође, учествује се у институцијама такозване државе Косово, али смо против војске, истичемо сарадњу с ОДКБ-ом, а идемо ка ЕУ. Ја за такав случај не знам“, каже Мировић.
О нацрту Стратегије, која се састоји од два документа – Стратегије националне безбједности и Стратегије одбране, до 15. маја се одржава јавна расправа, у којој учествују представници државних органа, стручна јавност, али и сви заинтересовани.
Текстови оба нацрта биће објављени на округлим столовима и стручним расправама у Новом Саду, Нишу и Београду.