За њом се Москва окреће, и боли је уво што има велике уши, у школи су јој тепали – клемпава!, а она Грузијка, и сва некако од шећера и доброг вина, глумачка звезда, Тинатин Далакишвили, којој су на прошлогодишњем Берлинском фестивалу и бели медведи аплаудирали, живи у Тбилисију и кад хоће себи да удовољи, у свом ресторану, на крају града, ради као кобарица.
Спора као влашка прича, и стално насмејана, покушава да ми преведе своје име.
-Нека буде – сунчев зрак! – каже.
Холивудске продуценте отерала је већ у три лепе јесени!
-Не желим да будем светска звезда, желим да останем нормална!
Отац јој је бизнисмен, а мајка – добра вила: – од ње смо ја и сасестра научиле руски, али кад дођем у Москву, и реч љубав изговарам с акцентом.
Гигинешвили јој је баш у том филму поверио главну улогу.
Ана Меликјан и Тинатин су се случано среле, а после је испало као да су се тражиле годинама.
У Меликјаниним “Звездама“ Тинатин је бљеснула и освојила све филмске награде, од Одесе до казахстанске Алма-Ате.
Снимила је десетак филмова: у “Квартету“ игра виолинисзкињу из Севостопоља, а у драми “Заложники“ оживљава девојку којој се будућност смеје, док за свој уметнички прапочетак означава Борчхиздеа и његову “Сезону“.
У комедији “Јана и Јанко“ била је толико упечатљива, да су је назвали “најбољим руским антидепресивом“.
-Слобода тела и духа, и вера у себе, то ме пред собом чини великом. Има глумица које воле славу, и глумица које воле свој посао. Ја припадам овим другим. – говори.
И хоће кућу негде у предграђу, скромну и ограђену, хоће и брезу у дворишту, велики сто на веранди, да једном: – кад останем сама, сложим све за чим сам трачала и да се поклоним пред успоменама“.
-Који је најлепши град у Србији? – пита.
-Дрвенград!
-Хтела бих да се пробудим у том граду и можда то буде баш овога лета!