ЋЕРАНИЋ: Србија без помоћи Русије неће моћи да се одупре притисцима

Најновија дешавања у Косовској Митровици поново су показала да је Косово нерјешив проблем за ЕУ, и не само то. Косово је „црна рупа“, тј. опасност.

У владама европских земаља присутан је став да је Косово „темпирана бомба“.

Званичници ЕУ избјегавају да се суоче с податком да свако вече 10 аутобуса из Приштине преко Србије креће према земљама ЕУ, и да је исељавање Албанаца равно оном из 1999. године. Разлог је у разочараности Албанаца у руководство ове самопрокламоване државе, које је заокупљени борбом за власт, док је привреда потпуно занемарена и пропала.

О економској ситуацији најбоље говори податак званичног Берлина да трећина становништва преживљава са приходима од 1,5 евра дневно, док се за 50 одсто становништва сматра да живи још теже, односно да примања не досежу ни један евро на дан.

Дјеца се масовно исписују из школа. Криминал је у процвату, те многи медији у ЕУ, од којих су италијански најупорнији, тврде да је Косово мафијашка држава.

Потпуна криминализација друштва је разлог што и средње ситуирано становништво напушта Косово.

Хилари Клинтон је још 2012. године Хашиму Тачију обећала да ће Косово ући у ЕУ и НАТО. Њен супруг Бил је убрзо добио споменик у центру Приштине, али су обећања остала неиспуњена. Иначе, обећање Клинтонове ЕУ је дочекала ужаснута.

Улазак Косова у ЕУ не би био проблем за САД већ за ЕУ, која ни у ком случају не жели да дио Уније буде криминализована псеудо-држава са 50 одсто незапосленог становништва.

У извјештају БНД од фебруара 2005. године наводи се да се преко Тачија, Џавида Халита и Рамуша Харадинаја, на Косову остварује веза између политике и економије, као и организованог међународног криминала. За наведене је речено да продукују нестабилност и да и нису ни заинтересовани за стварање ефикасне правне државе, јер би њихова мафијашка активност могла бити доведена у питање.

БНД је нагласио да је немогуће инфилтрирати се у мафијашке кругове који се састоје од кланова. Међутим, Тачи је био миљеник Олбрајтове, а сем БНД подржавала га је и ЦИА.

Од наведених организација Тачи је још 1990. године добио средства да оснује Дреничку групу која се од 2007. повезује са италијанском, албанском и македонском мафијом.

Насљедница Дреничке групе је Тачијева Демократска партија. ЕУ крије да је њена комисија још те, 2007. године, истражила злочине ОВК и Дреничке групе. Међутим, објављивање извјештаја као и извјештаја о клиници Медикус и Жутој кући, било је стопирано од „неког из Вашингтона“.

Док мафијашко Косово са уништеном привредом становништво напушта, оно преостало у највећем броју жели уједињење са сусједном Албанијом. С друге стране, албански премијер Еди Рама, иако непрекидно шаље спинове о Великој Албанији, има све веће дилеме у погледу реализације те идеје.

Албанија је економски много стабилнија, те би уједињење са Косовом могло донијети огромне проблеме, до мјере да би Тирана могла постати плијен мафијаша из Приштине.

Брисел практично нема никакав утицај на Косово, док је утицај САД очегледан. Али, управо захваљујући клинтонистичкој подршци на Косову напредују само биједа, криминал, трговина наркотицима и радикализам сваке врсте.

НАТО, односно САД су увођењем томахавк-демократије у Србију и Косово себи омогућили стратешке интересе, али Косову искључиво биједу и криминал, укључујући и имиџ подручја свјетски познатог по радикализму и трговини наркотицима.

Европска држава која је уз САД здушно подржала запосједање јужне српске покрајине била је Њемачка.

Привлачили су је природни ресурси док је за САД приоритет била намјера да се на Косову инсталира Бондстил, база која би омогућила контролу југоистока Европе али и Блиског Истока.

Бондстил

Бондстил контролише проток нафте, али и сва политичка збивања на овом подручју. Поред базе Бондстил САД су убрзо изградиле базе у Бугарској и Румунији. Од посебног значаја су авио базе Граф Игнатијево и Безмер у Бугарској, те база Когалничеану Михаил у Румунији, врло важне због војних операција у Авганистану, а због намјере да се створе упоришта у централној Азији, за коју се цијени да је „меки стомак“ Русије.

У Румунији су САД инсталирале и велике копнене капацитете и тако на сјеверу Балкана и на Црном мору своје присуство учиниле значајним.

Бондстил има улогу истурене оперативне базе која је у једном периоду имала 10.000 војника, што јој уз остале НАТО базе у Бугарској и Румунији даје стратешки значај у „обуздавању Русије“ на овом подручју и контроли трговине нафтом не само на Блиском истоку већ и у појасу Каспијског базена.

Грузија је требало да буде домаћин новом Бондстилу, али је оцијењена као несигуран партнер. Стога САД врше све снажнији притисак на Београд како би Косово добило независност.

Наиме, све док Косово не буде потпуно независно и као држава призната од Србије, опстанак Бондстила у капацитету који му је дат је под знаком питања. Стога се САД из петних жила труде да Косово добије војску, да по сваку цијену буде признато од Србије као независна држава и да уђе у ЕУ и НАТО.

Иначе, за стратеге борбе против Русије, неопходно је уништење српског бића и државности. По њима, Срби на Балкану не смију бити фактор у економском, политичком и војном погледу. Тако је пројекција будућих догађаја на Косову даља нестабилност и злочини, пријетње и убиства Срба. Без помоћи Русије Србија се неће моћи одупријети притисцима и проблемима који долазе. Поједини амерички сенатори наставиће да посјећују Косово и Београд у намјери да се Срби дисциплинују, а Русија дефинитивно протјера са Балкана.

Захваљујући писању британских медија, али и активности појединих српских политичара, миљеника Сарајева, као и бошњачким лобистима, ствара се перцепција да су Република Српска и њен предсједник Додик главни опонент националним интересима САД на Балкану. Стога ће поред притиска на званични Београд, све до октобарских избора и даље на сцени бити лажне вијести и подметања сваке врсте, како би се изузетно висок политички рејтинг Додикове СНСД умањио, а кандидати партије за предсједника Српске и члана Предсједништва БиХ дискредитовали.

На удару ће, свакако, бити Министарство унутрашњих послова, сходно процјени да би уклањањем министра Лукача пут ка дестабилизацији Српске био отворен. Користиће се све што би могло послужити као повод, укључујући и тривијалне ствари, како би се путем медија и друштвених мрежа министар криминализовао а на улице извели грађани, како би се покушало доћи до критичне масе потребне за стварање хаоса. Агенти хаоса неће штедити новац убризгавајући га у поједине НВО и портале пиромане. Али, вријеме им истиче, октобарски избори све су ближе.