ЋЕРАНИЋ: Додику ће покушати да одузму право да се кандидује на октобарским изборима

Мектић није будала. Његове изјаве, иако дјелују несувисле и плиткоумне, осмишљене су у познатим амбасадама, а од Мектића се тражи да их често понавља, како би „сто пута поновљена лаж постала истина“, пише Предраг Ћеранић.

Има се на уму да ће одређене структуре бирача прихватити тезе о „криминогеној власти“, као и да ће тзв. међународна заједница у Мектићевим тврдњама о наводним активностима Српске на стварању паравојних структура, пронаћи довољно елемената за изрицање санкција Српској и предсједнику Додику, јер све што износи „министар безбједности, који је Србин из Републике Српске“, има већу тежину него када идентични ставови долазе из Федерације БиХ.

Циљано пласиране неистине о Српској, подржане од британских медија, указују да се против Републике Српске и предсједника Додика воде вишедимензионалне и вишеслојне хибридне операције.

Учестали су и отворени, фронтални напади на МУП Српске и министра Лукача. Наиме, оквирно вријеме обрачуна са предсједником Додиком, у смислу одузимања права да се кандидује на предстојећим изборима, истиче у јуну мјесецу, што значи да ће у мају доћи до кулминације и да је мјесец мај преломан.

Зато министар безбједности БиХ, Драган Мектић, кадар СДС, у најављеном доласку Ноћних вукова, највећег руског мотоциклистичког клуба, види безбједносну пријетњу по БиХ, јер „имају задатак да у Републици Српској заплаше несрбе и политичке противнике владајућих странака“.

Рачуна се да институције Српске не би прихватиле политичку елиминацију предсједника Додика, те би веома напета и наелектрисана политичка ситуација била повод за долазак 600 стотина припадника елитне јединице британске војске САС на тузлански аеродром, а што би оснажило интервенцију СИПА.

Министар Лукач је оцијењен као велика баријера за наведене планове, те се плански и у континуитету настоји дискредитовати. Уколико, пак, предсједнику Додику не би успјели оспорити право да учествује на изборима, алтернативни план је да се доведу у питање резултати избора.

Увјерени су да би, ако би успјели онемогућити изборну побједу Додика и његове СНСД, пут ка демонтажи Републике Српске био отворен.

Противкандидат Додику биће Младен Иванић јер је превагнула британска опција, која је у БиХ оперативно дубоко инволвирана.

Брити су успјели Американце да убиједе да је Иванић квалитетније рјешење од Мирка Шаровића. У америчкој варијанти Шаровић је био пожељнији кандидат, јер за Иванића нису сигурни да ли би признао Косово као независну државу.

Шаровићеве „референце“ су биле и да је „мотивисан за освету због 1997.“, да је кооперативнији, и да је „урадио све што се од њега тражило“. Међутим, народ у Српској се већ опредијелио и све му је јасно.

Савез за промјене се легитимисао као сарадник Бакира Изетбеговића и СДА. Зато министар Мектић оптужује Бања Луку и тврди оно за шта и сам зна да је неистина. И зато га његова партија, СДС, у потпуности подржава. Такође, портали и блогери прикачени на стране донације.

Драган Мектић је министар за лажу и паралажу.

Међутим, није Мектић једина безбједносна пријетња миру и стабилности Српске. Он је, у ствари, више експонент других, егзекутор. У вишедимензионалне и вишеслојне хибридне операције којима је Српска изложена убрајају се и лобирања која спроводи бошњачка и албанска дијаспора од Брисела до Вашингтона.

Та два лобија су постала једни од јачих у свијету. Поред новца која прикупи дијаспора, и оног који се алоцира из буџетских средстава БиХ, енормна финансијска средства лоби групама дарује Саудијска Арабија, која више од било кога жели стварање исламске државе у Европи.

Мектић никада није објаснио зашто је поново ишао у Ријад, и зашто га је приликом недавне посјете овој земљи примио лично краљ Салман.

Јавност је ускратио и за информацију о сврси свог одласка у Лондон на позив Министарства унутрашњих послова, иако се претходно похвалио да је заједно с њим требало да путују и ентитетски министри унутрашњих послова, Лукач и Чампара, али им је позив у посљедњи час отказан.

Шта раде бошњачке и албанске лоби групе?

Имају отворен пролаз до врха Стејт Департмента. Исељеници из БиХ и са Косова налазе се на важним положајима у ЕУ и Вашингтону. Они су секретари и чланови тимова гувернера САД, налазе се у кабинетима конгресмена и сенатора. Налазе се у водећим think tank-овима, веома су активни током америчких избора.

Са наведених позиција није им тешко да одржавају перцепцију о само једној истини о рату у БиХ, јер је упорно износе, годинама и на различитим мјестима, нарочито оним гдје се утиче на одлуке администрације САД.

Теме разговора су познате, а доминира она о грађанској држави.

У поменутим лобистичким круговима више се не спомиње распакивање Дејтона, јер се цијени да није ни потребно с обзиром да, како су убијеђени, „имају Владу, Тужилаштво и Уставни суд БиХ“.

Резултат дјеловања бошњачких лобистичких група су и тренутно снажне активности на изнуди рјешења за Мостар и Дом народа Федерације БиХ, што би био корак до реконструкције структуре Дома народа у Парламенту БиХ.

ОХР је понудио своје иновације које се тичу измјене изборног закона, што је директно уплитање у структуру Дејтонског устава. Наиме, ради се на томе да ОХР наметне електорско гласање у Дому народа Федерације, што би затим као „успјешно рјешење“ било примијењено и на Дом народа Парламентарне скупштине БиХ.

Поменуту идеју Високи представник за БиХ, Валентин Инцко, представио је у Бриселу, гдје се у Европском парламенту састао са „Пријатељима БиХ“, потпуно неформалном групом, што нас је увјерило да и за БиХ постоје фантомске организације којима се даје међународни кредибилитет, попут Сиријске опсерваторије за људска права, која дјелује из предграђа Лондона.

На поменутом састанку Инцко је у оквиру предвиђене измјене изборног законодавства изнио двије опције електорског модела избора делегата у Дом народа Федерације: „Први модел био би да се уведе некакав електорски колеџ, изборни колегиј, као што то има Америка на предсједничким изборима. У њега би били изабрани представници кантона и ондје би неко тијело одлучило којих 17 иде у Дом народа ФБиХ из сваког конститутивног народа. Други модел предвиђа увођење изборног прага који би одредио колики мора бити постотак бирача из једног народа да би њихов глас бирао.“

Како би боље појаснио, Инцко је навео и примјер: „Може бити један или два посто или шест посто, о томе би се требало договорити. По другом моделу, кантони попут Горажда у којем је само 20-ак Хрвата, не би имали хрватског представника у Дому народа, а то би се надомјестило хрватским представником из кантона у којем су Хрвати бројнији, и обрнуто с Бошњацима.

У основи, електорским гласовима „грађанској опцији“ у Дому народа Федерације БиХ желе се обезбиједити делегати из кантона са хрватском већином. Потом би се „грађанској опцији“ пожељни електори омогућили и у Дому народа Парламента БиХ.

Зато је изјава предсједника Додика да ништа од наметнутих мјера ОХР-а неће прихватити, чак ни оне које се односе на Федерацију, маестрална. Антидејтонска је свака мјера која није у складу са Уставом БиХ и она се не може „пеглати“ одлукама Уставног суда БиХ.

Однос који према Русији испољавају Велика Британија и „америчка мочвара“, која Трампа вуче свом дубоком дну, све више се рефлектује на Западни Балкан, у смислу настојања да се потисне руски утицај. У Србима и једни и други виде непокоран народ којима, иако их настоје инкорпорирати у НАТО, не вјерују.

Основна платформа коју Брити настоје да реализују гласи: Срби не смију бити фактор на Балкану, како у економском, тако ни у политичком ни у војном смислу.

То је разлог што опструишу Вучићеву политику према Косову, зато смета Додик. Наравно, не могу успјети без подршке инсајдера изнутра, у српском корпусу.

Из тог рукава долазе Мектић и његови.

Тагови: Избори, Милорад Додик, Предраг Ћеранић