Тринаест великих пакета документације, коју је у Хрватску однио српски предсједник Александар Вучић, јесу матичне и остале књиге везане за нестале Србе из општине Двор на Уни.
Двор на Уни био је, по структури становништва, „српско мјесто“. Према попису из 1991. године, у том граду живјело је укупно 14.555 људи, а од тога чак 12.591 Србин. Међу осталима су били – 1.395 Хрвата, 311 се тада декларисало као Југословени, а још око 300 као „остали“.
Предсједник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац, коментаришући случај те документације за Танјуг, каже да зна да се ради о матичним књигама, књигама умрлих, рођених, вјенчаних.
Каже да су Срби, када су бјежали 1995, спаковали општинске књиге и носили са собом, јер се из искуства, из претходних ратова, зна да су паљене те књиге ако остану и онда се „не зна ни када је ко рођен, ни ко је с ким ожењен и све се морало утврђивати путем суда“.
У Србији је то све, каже Штрбац, пребачено у електронску форму, а неке од тих књига су раније враћене.
Штрбац је потпуно сагласан са тим да се све књиге врате тамо одакле су.
Каже и да је видио коментаре у хрватским медијима да је то Вучићев „данајски дар“ Хрватској, што, по њему, и није далеко од истине.
„Гдје су, на примјер, сви ти Срби којих је у Двору на Уни било 99 одсто? А гдје су сада? Ево вам, па провјерите гдје су ти Срби“, рекао је Штрбац.
Хрватски медији о папирима
Чини се да је његово питање управо оно што поводом тих 13 пакета брине Хрватску.
Тај чин српског предсједника, према хрватском порталу Дневно, показује да је он „уистину вјешт политичар“, који је – на хрватско инсистирање о давању информација о несталим Хрватима – одговорио „шах-мат потезом, први подастирући документе на које одговор треба дати Хрватска“.
ХРТ документацију из Двора на Уни види као „опасан и непријатељски“ поклон, јер ти папири, који доказују да је у предратном Двору на Уни, тада већински српском, „можда из перспективе Београда могу бити темељ за тражење накнаде имовине али и станарских права“.
Предавањем те документације, заправо се догодило „супротно од онога шта је велики дио хрватске нације очекивао“, те да, умјесто да хрватска дипломатија искористи прилику и „притисне“ Вучића да открије податке о судбини хрватских жртава, прилику је искористио „спретни“ српски предсједник, коментарише се у Хрватској.
Када је предсједнику Србије упућено питање хоће ли хрватској страни дати податке које посједује Србија, а који се тичу одбране града Вуковара, „будући да се у тим списима налази кључ за откривање судбине несталих Хрвата“, Вучић је, подсјећају хрватски медији, рекао да нема проблем да каже ако је почињем злочин и ако су убијени Хрвати, али да се нада и да је у Хрватској тако.
„Нећу да кажем шта очекујемо од Лоре и да очекујемо исти аршин и за Србе када је ријеч о суђењима за ратне злочине, али Србија ће учинити све што може да помогне, све ћемо урадити и мислим да ћемо имати помаке. Ја немам проблем да кажем ако је почињен злочин и ако су убијени Хрвати- да то кажем да је почињен злочин, али надам се да је и у Хрватској тако“, рекао је Вучић.
Анте Назор, управник Хрватског меморијално-документацијског центра, каже да се управо на томе што је Вучић донио види да нема важних помака, с гледишта хрватских интереса, те да Хрватска чека, прије свега, протоколе из вуковарске болнице, које је ЈНА однијела из Вуковара децембра 1991.
Тагови: Александар Вучић, Двор, Уна