ШТРБАЦ: Београд би од Загреба могао да тражи 40 милијарди евра одштете

Директор Документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац изјавио је да би Србија од Хрватске могла да затражи ратну одштету од 35 до 40 милијарди евра.

У ту суму урачуната је штета нанесена приватној имовини 400.000 протјераних Срба из Хрватске, укључујући винограде, воћњаке, као и механизацију коју су имала сеоска домаћинства, рекао је Штрбац за Вечерње новости.

Процијењено је да 50.000 станова у власништву Срба вриједи три милијарде евра, а ту су и пензије које им Хрватска дугује, културно благо Српске православне цркве, имовна предузећа.

Лист подсјећа и да Загреб не одустаје од тога да пред предсједником Србије Александром Вучићем покрене питање ратне одштете које је у Хрватској до сада отварано у неколико наврата, али су то радили крајњи десничари који су тврдили да Београд треба да плати 32 милијарде евра Загребу.

– Као чланица ЕУ, Хрватска је у позицији да нас уцјењује и сасвим је могуће да ће рећи – или нам исплатите ову суму или нећемо дати сагласност за ваше учлањење у Унију. Али, ако такав наступ не спријече моћније чланице ЕУ које имају утицаја на Загреб, одговор Србије може да гласи – Хвала лијепо и Европо, лаку ноћ“ – рекао је Штрбац.

Како лист наводи, да би Загреб уопште био у прилици да тражи ратну одштету, за то прво неки суд мора да утврди да постоји повреда конкретне одредбе међународног права, за шта као посљедица слиједи накнада штете. Напомиње да у Загребу, међутим, никада није рјешавана једначина колика је штета коју су претрпјели Срби који су из Хрватске протјерани.

Како је Међународни суд правде већ одлучивао по тужби Хрватске против Србије, и одбацио је, њихов циљ остаће недостижан, наводи лист, и додаје, да би арбитража могла да буде друга опција, али за њу мора да постоји и сагласност Београда.

Предсједница Хрватске Колинда Грабар Китаровић, која ће бити домаћин предсједнику Србије Александру Вучићу 12. и 13. фебруара, не помиње да ће тема њихових разговора бити питање ратне одштете, али хрватски премијер Андреј Пленковић и његови министри од тога не одустају.

Пленковић је подсјетио на члан седам Споразума о нормализацији који је потписан 23. августа 1996. године у Београду у којем се каже да ће у року од шест мјесеци потписати споразум за накнаду за сву уништену, оштећену и несталу имовину.

Он каже да тај споразум никада није потписан јер су разговори били прекинути.

Тагови: Саво Штрбац