ШТРБАЦ: „Благданска“ иронија Колинде Грабар Китаровић

Директор Документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац изјавио је за Срну да примјери злочина Хрватске над Србима у вријеме хришћанских и међународних празника 90-тих година прошлог вијека показују сву иронију садржану у недавној изјави хрватског предсједника Колинде Грабар Китаровић упућеној предсједнику Србије Александру Вучићу.

Штрбац је подсјетио да је Китаровићева, поводом Вучићеве изјаве да је разлог отказивања његове посјете Загребу могао бити то што је рекао истину да је много више несталих Срба него Хрвата, рекла да то неће коментарисати јер божићни „благдани“ нису за политичке поруке и ако политичари желе да их шаљу оне треба да буду неконфликтне.

– Напад и масакрирање око 50 Срба православаца у Машићкој Шаговини на Светог Николу 1991. године најувјерљивији је примјер како су Хрвати, чини ми се, управо бирали празнике да ударе жестоко по Србима и нанесу им велике губитке и патњу – рекао је Штрбац.

Он је нагласио да је призор измасакрираних тијела тих људи која су касније предата српској страни, био застрашујући и један од тежих које је имао прилике да види у својој каријери – „било је расцопаних глава тупим предметима, киданих дијелова коже, чавли под ноктима …“.

Штрбац је подсјетио да су Хрвати на Међународни празник рада 1. мај 1995. године извели акцију „Бљесак“ у којој је, према Веритасовим подацима, у року од 36 часова убијено 283 људи, а око 14.000 до 15.000 протјерано.

Према његовим ријечима, „Олуја“ је кренула на Благу Марију, 4. августа, односно два дана по, за Србе у Далмацији и Крајини веома важном празнику, Светом Илији, што је довело до протјеривања више од 220.000 Срба, а хрватске снаге убиле су 1.859 људи.

Штрбац напомиње да је операција хрватских војних и полицијских снага „Масленица“ отпочета други дан послије Јовандана, а масакр 13 Срба на Коранском мосту на Малу Госпојину, док је етничко чишћење 26 српских села Пожешке котлине почело два дана послије Свете Петке, а „Бјеловарска касарна“ два дана по Крстовдану.

Штрбац, чији је Документационо-информациони центар Веритас обезбиједио вриједне податке у контратужби Србије против Хрватске за геноцид пред Међународним судом правде, истакао је да је предсједник Србије Александар Вучић рекао истину када је изјавио да је више несталих Срба него Хрвата у рату 90-тих.

Он истиче да Веритас на свом списку несталих има 1.811 особа српске националности, док Хрватска на свом списку несталих – и Срба и Хрвата, има укупно 1.688 људи.

Према његовим ријечима, Хрвати кажу да је на том списку много више Хрвата, а међу своје су ставили и Србе који су нестајали 1991. у Загребу, Осијеку, Сиску, Госпићу…

Он објашњава да је до разлике дошло и због тога што Међународни комитет Црвеног крста прави разлику између „чистих нестанака“ и такозваних „извјештаја о смрти“, односно случајева гдје је породица има информацију да јој је члан страдао, али не зна гдје је тијело.

Штрбац истиче да Хрвати потпуно занемарују извјештаје о смрти, зато што ту има највише Срба, а Веритас је имао имена 882 особе, које МКЦК-а није хтио да уврсти у своју књигу несталих, примјењујући своја строга правила.

– Тако је долазило до апсурда да позову 20 породица на идентификацију пронађених посмртних остатака, а од тога се само двоје налази на списку МКЦК-а, док су сви остали само на Веритасовом списку – каже Штрбац.

Директор Веритаса истиче да су бројке и статистика јасно свједочанство о томе да власти у Хрватској праве манипулацију када говоре да је 1991. године извршена агресија на њих.

Он наводи да структура несталих са списка МКЦК из 2015. године говори да је главна мета хрватске стране била најрањивија група – старци и жене, јер је 40 одсто било старијих од 60 година, 71 одсто је цивила, 28 одсто жена.

Према Веритасовим подацима, Срба је 1991. године убијено или нестало 2.692, без припадника ЈНА којих је страдало од 1.000 до 1.200, а 1995. године када су спроведене акције „Бљесак“ и „Олуја“ било је 2.330 српских жртава, што је за 362 жртве мање него 1991. године.

– Ови бројеви говоре да нису Хрвати били ненаоружани и имали ловачке пушке, јер ко онда поби ове Србе и припаднике војске? Ове бројке показују да је то био грађански рат крвав до кољена. Гинули су једни и други – наглашава Штрбац.

Када је ријеч о укупном броју страдалих Срба и Хрвата, Штрбац наводи да је пред Међународним судом правде изнесен податак о 7.210 страдалих и несталих Срба, без припадника ЈНА, а да су Хрвати изашли са бројком од око 12.000 погинулих и несталих.

Штрбац каже да је у апсолутном износу више нестало и погинуло Хрвата него Срба, али да је гледајући, према броју становника, страдало три и по пута више Срба.

– Хрвата је гинуло више јер су напали све касарне регуларне војске Југославије и војне јединице широм Хрватске, па су гинули. Они нису напали јединице које су долазиле однекуда, него је то војска која је у тим касарнама била од 1945. године. Из те перпспективе јасно је да тај њихов рат нема везе са дефиницијом одбрамбеног рата – закључио је Штрбац.