Као авионске бомбе пљуште ових дана вести о куповини авиона МиГ-29 из Белорусије. Поједини медији тврде да ћемо од те земље купити чак 12 авиона. Иако ће се највероватније радити о условима куповине који су далеко повољнији од тржишних, реална слика о потребама наше авијације и економској моћи Србије потпуно је другачија.

Како Спутњик сазнаје, Србија преговара о набавци још четири, а највише шест ловаца, а аранжман ће бити организован на сличан начин као куповина „мигова“ од Руске Федерације.

Србија ће после ремонта и дубинске модернизације постојећа четири и шест мигова који су у октобру стигли из Русије имати десет ловаца „4 плус генерације“, времешне, али авионе какве имају Немачка, Француска, Велика Британија и Италија.

Зашто онда Србија купује додатне „мигове“ и зашто баш од Белорусије?

Војни аналитичар Александар Радић објашњава да је наша формацијска ескадрила бројала 16 авиона, толико их је имала некадашња 127. ловачка авијацијска ескадрила, која је са летелица МиГ-21 преоружана на „двадесетдеветке“ 1987. године. „Чак и у земљама које су најбогатије и имају најбољи кадар, исправност авиона је далеко од идеалног, зато ме не чуди вест о новој набавци“, каже Радић.

„Иако се ти подаци крију, готово да нема земље која у оперативном стању има више од две трећине авиона. Увек су ту летелице које су тренутно неисправне, које су на одржавању или редовном прегледу. Увек постоји раскорак између броја авиона на папиру и реалног стања. Ескадрила која нама треба, да би се ефикасно одржавала, било би добро да буде што ближа пуној формацијској попуни, а то је шеснаест или четрнаест авиона. То би било оптимално са становишта обуке и оспособљавања кадрова и одржавања компоненти авијације“, каже Радић.

Преговори о куповини ових „мигова“ трају више од годину дана. Белорусија има квалитетан завод за одржавање авиона, а успела је да развије и модернизовану варијанту „двадесетдеветке“ која има другачију опрему у односу на руску верзију чувеног ловца.

Саговорник Спутњика каже да је, с обзиром на скроман војни буџет Србије, потребно добро размотрити да ли је исплативије да се узимају само платформе у основној верзији или модернизоване летелице.

„Основне платформе се донирају, али је услов да се ремонт и сви други радови спроведу у Белорусији. Ако купимо старе моделе, руске ’мигове‘, ремонт ће се вероватно радити у 558. авијацијском ремонтном заводу у Белорусији, као што у организацији ремонта ’мигова‘ који су већ стигли из Русије и наша постојећа четири авиона учествује руски РСК ’МиГ‘“, каже Александар Радић.

Он за Спутњик објашњава и зашто је председник Александар Вучић, помињући ову набавку, нагласио да је о њој разговарао са председником Белорусије Александром Лукашенком, али и са првим човеком Русије Владимиром Путином.

„Ако се купују белоруски авиони, то је могуће само уз подрушку руског матичног произвођача, јер коме год да су Белоруси досад продавали наоружање, а често су продавали вишак авиона и остале технике из времена Совјетског Савеза у треће земље, увек је на крају потписник уговора морала да буде руска фирма. Без подршке Москве не могу да се узму ’мигови‘ или било шта друго у Белорусији“, објашњава овај војни аналитичар.

Он додаје да сарадња са Белорусијом датира дубоко у прошлост, да је у њој било различитих идеја, посебно око развијања електронских уређаја.

„Са Белорусима имамо лепе односе у сарадњи око одржавања ’мигова‘. Они су нам, што нигде није забележено, помагали у време санкција. Кад год је требало, њихов 558. авијацијски ремонтни завод из Барановича био је ту да помогне“, каже саговорник Спутњика.

Куповину „мигова“ додатно компликује чињеница да је реч о различитим подваријантама и серијама авиона, чије је одржавање најлакше ако је компатибилно, али и да не треба заборавити да су ови авиони за Војску Србије прелазно решење до неког вишенаменског авиона будућности. Зато је изузетно важно проценити колико пилота можемо да обучимо у наредном периоду, каже овај одличан познавалац руске и српске авијације.

„Нама је сада главни проблем заправо кадровски. Потребни су пилоти, технички официри и подофицири. Да би се организовала обука, да би се ти авиони одржавали, мора да постоји неки минималан број авиона, а максимални одређују новац који имамо и људски ресурси“, закључује Радић.

Кад је у питању посао са Белорусијом, ради се о тајним преговорима, чије детаље врх државе није желео да открије новинарима. То је специфично, с обзиром на то да, на пример, суседна Хрватска није имала ниједну поверљиву набавку из војног буџета, а потрошња новца из војног буџета Руске Федерације такође је транспарентна. Русија, чак, објављује прецизне податке о вишегодишњим плановима развоја наоружања.