Милан Ружић

На путу без краја!

05.12.2017.

Када смо се већ толико заинатили сви да идемо у ЕУ, треба то и да урадимо. Већ деценијама ми грабимо тим путем који краја нема, нити ће га имати док има ЕУ за нас које не сматрају Европом.

Колики идоти треба да буду „напредни Европљани“, па да Србију не сматрају Европом? Ко нас је то и када откинуо са карте Европе и пришио неком другом континенту? Волео бих да видим ту карту да знам да ли живим у Африци, Азији или на неком од полова! Хтео бих да знам шта сам ако нисам Европљанин? Желео бих да чујем оне, који о свему одлучују, ко смо то ми Срби? Одакле смо? Шта смо учинили да нас откину од Европе? Докле су границе њихове Европе? Како земљу која је једна од колевки европске културе прогласише варварском и неевропском?

Јадна нам та ЕУ на чијем путу морамо газити пртином Хрватске чизме у овој зими Европе и света! Данас се та ЕУ представља као некаква књига без корица, са псеудонимом аутора чији идентитет не зна нико, али су сви жељни те књиге и сви би је читали.

Тај пут у ЕУ је за нас Србе дуготрајан, мучан и антисрпски, али ми по њему идемо, јер је за неке он исплатив док друге потпуно понижава. Никада више самодеструкције Србија није доживљавала него на том путу ка оевропевљавању себе.

Продајте ово! Продајте оно! Смете ово, не смете оно! Дајте параде, дајте бахатост, голотињу и нечовештво да вам буду мерило слободе медија! Цензура на све патриотско, а слобода на све оно што ће нас изједначити са идиотима којима ће се лакше управљати! Користите ове контејнере! Немојте оне усисиваче! Не правите више оно што сте правили и што вам треба, него ћете нама платити да вам ми покажемо како се прави оно што је потребно нама, а вама неће служити ни за шта, осим да нам то поклоните, али ћете бити поносни што ћемо вас поменути пред другима!

На том путу ка ЕУ све делује лепо и блиставо, а само нам причају о томе како у ЕУ изгледају путеви, како тоалети, како оброци, како продавнице, како паркови, а нико нам не говори о томе како ће изгледати живот! То, изгледа, уопште није ни битно! Што би неко Србима говорио о животу када  је доказано да многи раде на томе да Срба и не буде?!

И даље идемо путем ка ЕУ, а не знамо има ли он краја! Не знамо ни постоји ли још увек та ЕУ о којој нам деценијама причају и у коју нас терају! Какве услове један народ мора да испуни да би био део Европе, осим тог да заиста јесте део Европе? Дајте још тих услова да видимо чега ћете нас све „ослободити“, како ћемо се „осавременити“ оним што већ одавно вама не треба, али ћемо ми то смеће прихватити као најбоље иновације!

Ма и треба да идемо у ЕУ! Треба да идемо кад већ желимо да се расрбимо и заборавимо на сву нашу историју! Што да неко памти толике векове, кад можемо сви постати стручњаци нове националне историје која ће почети од сутра? Треба само порадити на учењу историје ЕУ како не бисмо испали идиоти у друштву! Одмах у ЕУ, Срби!

Утерајте нас у ту ЕУ као у тор на који мислите да смо се ми, као неевропска стока, навикли!

Пођимо, браћо и сестре, који сте постали господа и Европејци, право у Европску унију! Тамо нам је место, јер су тако рекли! Нема живота ван ЕУ, то нам је ваљда јасно! Признајмо Косово, помогнимо у рушењу свега нашег на њему, заборавимо ратове, страдања, свеце и славе, заборавимо православље, растргнимо земљу на комаде, саградимо шопинг молове и укључимо телевизоре да, поред нашег уласка у ЕУ, и ЕУ уђе у наше куће!

Хоћу да уђемо у распадајућу Европску унију, Срби. Просто морамо! Ако другачије не умемо да се освестимо, онда хоћу у ЕУ, јер као што наш народ, који покушавамо да уништимо и заборавимо каже – на грешкама се учи!