Напади на српска гробља и светиње у Федерацији не престају! Јуче су поломљени надгробни споменици на православном гробљу у Бријешћу код Сарајева, прије 15 дана у селу Караула код Какња, православне парцеле на сарајевском гробљу Баре скрнављене су небројено пута. У протеклих 15 година, само Храм Преображења Господњег у Пофалићима у Сарајеву, скрнављен је 40 пута. Починиоци су углавном непознати.
Посљедњи атак на храм Преображења Господњег у Сарајеву догодио се прије три дана. Камере видео надзора забиљежиле су непознатог мушкарца и жену како у сред бијела дана, без скривања идентитета проваљују у продавницу свијећа, одакле су однијели одређену своту новца. Опстајала је ова светиња и након тежих атака, паљевине, пљачки, скрнављења увриједљивим графитима…
Митрополит дабробосански Хризостом осудио је ове вандалске чинове.
– Осуђујем такве појаве, то је срамота и за почиониоца и за за локалну заједницу у којој се дешава – рекао је митрополит.
Узнемирени, али пркосни, питају се преостали сарајевски Срби да ли ће своји цркву поново затећи похарану, хоће ли крстове и надгробне полоче затећи на гробовима својих вољених, како светиње и од кога заштитити…
Видно потресени, питају зашто њихови мрви немају мира, чему мржња и уништавање светиња и поруке које не воде помирењу.
Како спријечити атаке и заштитити православну имовину и гробља у Федерацији БиХ, остаје нејасно, јер је изостао адекватан одговор полиције и правосуђа.
– Најчешће се дешава да ти предмети стоје негдје у ладици и да застаре, па нас обавијесте након седам до десет година послије – каже Јадран Даниловић, свештеник цркве Преображења Господњег Сарајево.
Још опаснија јесте слутња да је иза гнусних атака на православна гробља и цркву, јасна порука преосталим православним хришћанима у Федерацији да јесу непожељни, па чак и у траговима свога битисања.
– Као човјек давао сам прилоге за изградњу и цркава и џамија, а данас не могу да се начудим какви су то људи дошли у овај мој град Сарајево, који желе да униште све оно што је траг других народа- културни, цивилизацијски, вјерски – каже Душан Шеховац, из Демократске иницијативе сарајевских Срба.
Ни храм у Блажују на Илиџи, није поштеђен гњева непознатих промотера сарајевске мултиетничности. Прошлог мјесеца засметало је и православно гробље у селу Караула код Какња. У августу на мети бјеше Храм Светог пророка Илије у сарајевској општини Илијаш, који је уз тамошње православно гробље у послијератном периоду похаран најмање пет пута. Тешко је повјеровати да иза свега стоје тек малољетни делинквенти, а још теже и опасније да је мржња присутна више од двије деценије након ратних сукоба.