Пре пар дана – неопрезно сам у ”Знаковима поред српског пута” јавно питао за Зорана Бабића, шефа посланичке групе СНС у Скупштини Србије – има ли тај човек огледало? Повод је била његова изјава на ТВ ”да редовно иде на мезотерапију, на третмане улепшавања, и да не види ништа лоше у томе”.
Цитирано питање ми се учинило логичним, а данас видим да није, па се извињавам господину Бабићу. Сада сам сигуран да има огледало и да ”не силази са њега”. Зашто? Сам Бабић одговара ”Куриру”:
– Редован одлазак код мезотерапеута је део културе, део личне хигијене. Мезотерапија је начин да се освежи лице, јер много радим и мало спавам. Немамо проблем да кажем истину и не мислим да ћу бити мање мушкарац, ако кажем да једном у 2-3 месеца одем на третман мезотерапије. На подмлађивање лица почео сам да идем на наговор једног пријатеља, пре око две године. Моја супруга не иде на третмане и користи само природне ствари, мање ради и више спава од мене. – открива тајну своје (”напредњачке”?) лепоте Зоран Бабић. – Оперисао бих и подбрадак, имам проблем са њим, то је генетски. Врло радо бих га отклонио, али то захтева више времена за опоравак. Не плашим се да одем на естетску операцију. Прошло је време политичара који не воде рачуна о себи, који су ( ”ненапредњачки”?) запуштени.
И још је рекао: – Прошле године, моја старија ћерка која је тада завршавала осми разред, рекла је да би хтела пирсинг у носу, а онда и тетоважу, а да на крају школске године има све петице! Рекао сам да може тетоважа, али да ја идем са њом и да ја истетовирам прва слова имена мојих ћерки. Супруга је само села и попила шећер и воду, ћерка се у међувремену предомислила… Сутра, ако ми стручњаци кажу да уграђивање силиконских груди не угрожава здравље мојих ћерки, а оне то желе, био бих сагласан.
Иначе, мезотерапија која се примењује на Бабићевом лицу, подразумева ”убацивање” супстанци микроиглама у слојеве коже. Том техником могу се третирати одређени проблеми који су последица старења, боре на лицу, опуштена и дехидрирана кожа, а веома је успешна и у третману целулита…
И, када смо већ код игала, живо ме интересује да ли српско здравство има довољно шприцева и игала за петовалентну вакцину које месецима нема и коначно је из Француске набављено 66.050 доза? Ова вакцина не ”пегла боре”, него децу превентивно штити од дифтерије, тетенуса, великог кашља, дечје парализе и хемофилуса типа ”Б”?
Не сећам се да се шеф посланичке групе напредњака игде у јавности тим поводом оглашавао.
Сада би могао и да се извини српској јавности, зато што у оваквом времену (а, ако не зна какво је то време – нека приупита председника своје странке да му објасни), бестидно јавно прича о затезању сопствених бора, док већина држављана ове земље затеже каиш и на њему буши нове рупе!
Извињење дугује и његов партијски друг, Горан Цветановић, кога је бахатост такође уздигла изнад власти која му припада, онај лесковачки градоначелник, а доктор по образовању, који 50. рођендан слави ”на велико” , јавно, у дискотеци, пред 400 званица (био Бабић, био Гашић), који је дао да се одштампа на мајицама за госте ”Хвала ти што постојиш…”
Ако господину Цветановићу није јасно зашто је то неприлично у земљи у којој има 26.500 незапослених мадицинских радника на тржишту рада и бар толико медицинара заувек отишлих у земље у којима градоначелници не славе масовно и јавно свој рођендан, нека и он приупита председника своје партије да му објасни зашто је то неприлично.
У противном, сутра ћемо читати у неким српским новинама о посланику или министру који је дао да му се продужи ”она ствар” и да то брани својом преданом борбом против беле куге, а не тиме што га партнерке исмевају…
Да. На време им то ваља сасећи. У корену.
Једно или два ”извините” значи много… Ето, грчки министар финансија, Јанос Варуфакис, извинио се свом народу због много безазленијег испада – зато што се са својом супругом фотографисао (за ”Пари мач”) у свом стану са погледом на Акопољ, за клавиром, у библиотеци и за пуним столом хране… У свету се то прокометарисало са ”Варуфакис има веома добар животни стил, али лош маркетинг” и са ”Животни стил богатих и славних, Сириза издање”…
– Волео бих да те фотографије нису никада усликане. Жао ми је. – извинио се Варуфакис.
Да помогнемо Бабићу, довољно би било да каже: – Волео бих да се нисам шприцао због лепоте, кајем се, пустићу тело и године да се понашају природно као моја супруга.
А Цветановић се може извинити једино новим мајицама на којима ће писати: ”Хвала тати и мами што постојим – СНС нема ништа са мојим рођенданом”.
Да завршимо ово као људи, без полиграфа.
И једно лично искуство: подбрадак се скида са мање прасетине и јагњетине, а не хируршком интервенцијом.