ПРЕВЕНЦИЈА: „Шумадија“ би одбранила Србију

Ако некоме падне на памет сулуда идеја да некој другој земљи дâ ваздушни простор да се гађа Србија, имамо ракету која може да одговори по виталним циљевима око Србије, која може да досегне све велике градове око нас, каже за Спутњик војнополитички коментатор Мирослав Лазански.

Сумирајући утиске после управо завршене највеће светске изложбе наоружања у Абу Дабију, новинар који деценијама прати развој војне технологије, Мирослав Лазански, за Спутњик истиче да се Србији догодио велики кам-бек. Наша држава је најјача у југоисточној Европи по војној производњи, каже саговорник Спутњика.

„Имамо палету производа од пиштоља, пешадијске и стрељачке муниције, до беспилотног хеликоптера, лаких авиона, оклопних возила и артиљерије. Једном речју, ово је велики повратак српске војне индустрије после 1999. године и свега што нам је НАТО приредио бомбардујући СР Југославију“, каже Лазански.

Поред беспилотног хеликоптера „Стршљен“ и оклопних борбених возила „Милош“ и „Лазар 3“, највећу пажњу будућих купаца привукла је „Шумадија“. Реч је о ракети земља-земља, чији је домет чак 300 километара. Она је нешто што је Србији недостајало у смислу превенције, одвраћања свих земља око наше да учествују у евентуалној агресији на Србију, каже наш саговорник.

„Током бомбардовања НАТО-а нисмо имали средство одвраћања, сад имамо ракету која може да досегне и велике градове око Србије. Па сад господо — у евентуалном сукобу, а не дај боже да до њега дође, то нико не жели — ако некоме падне на памет сулуда идеја да некој другој земљи дâ ваздушни простор да се гађа Србија, имамо ракету која може да одговори по виталним циљевима у околини Србије. То је смисао ове ракете“, каже Лазански.

Он додаје да је најважније истаћи да је реч о производу домаће памети, заједничком пројекту државног предузећа „Југоимпорт СДПР“ и приватне компаније „Едепро“. Ракета је у једном делу путање навођена. Минимални домет је 70 километара, а максимални три стотине. Треба додати да се „Шумадија“ испаљује у временским околностима од минус 30 до плус 50 степени целзијуса. Бојева глава ракете тешка је 200 килограма, значи може да буде фрагментарног типа, али и термобарична. Дугачка је 8 метара и 24 центиметра, калибра 400 милиметара, а лансира се из контејнера који је дугачак скоро девет метара.

Једна ракета тешка је чак тону и по, од чега само мотор тежи 889 килограма, каже наш саговорник и додаје да је важно нагласити да ракета може да буде спремна за лансирање за само 12 минута.

„Шумадија“ је вођена, у првом делу путање је балистичка, јер иде преко 80 километара у висину, знате шта то значи, можда иде и 90 километара у висину, практично пробија атмосферу, а онда у последњем делу путање заправо има инерциони навигациони систем. Вођена је, практично као нека врста планирајуће крстареће ракете у последњој фази лета“, објашњава Лазански.

По својим карактеристикама, „Шумадија“ може да парира само кинеској ракети WС-2. Наш саговорник каже да је јасно да је наша ракета направљена по узору на кинеску, али да то не треба да чуди, јер у суштини све ракете личе једна на другу.

„Сви користе постојеће знање и системе, с тим што смо ми у ’Шумадију‘ уградили домаћу памет. Стручњаци компаније ’Едепро, изузетно образовани и вредни људи, направили су нешто, искрено да вам кажем, што ни претходна, велика Југославија није могла да направи“, закључује Лазански.

Тагови: Мирослав Лазански, Спутњик