Ексклузивно за ИСКРУ, Горан Лазовић и Моника Белучи: Од јуче, кад сам причао са Моником Белучи, и речи се пролепшале!
Од јуче неке жене не говоре са мном.
Ни неки мушкарци.
Од јуче, кад сам причао са Моником Белучи, и речи се пролепшале!
Почеле да се утркују, да буду ближе њеном имену.
Да није било Кустурице, не бих је ни видео.
Тај чудак мећавнички, јуче је од престонице направио светски планетаријум.
На страну што Београд мора још пуно да вежба у љубави према њему!
Моника је била у црном.
Пре доласка, поштапао сам се њеном реченицом.
-Лепота код жена постаје проблем у два случаја: када не постоји, и када нема ничега осим лепоте!
Зато, не треба мрзети људе који завиде.
Они тако признају да си бољи!
Ушла је насмејана, онако како соколари улазе у кућу после лова.
Гледао сам како је гледају: очима, устима, рукама!
-Кустурица ме је видео такву каква јесам, на томе сам му захвална. Мене стално гледају, посматрају, а врло је мало оних који су успели стварно да ме виде!
И она је гледала како се поздрављам с Професором.
-Са њим никад није досадно, он је комплетан уметник. Ретки су људи који тако поштују жене. И ја га зовем – професоре! Из њега излази машта, радити са њим за мене је био поклон!
Признаје да се више предаје осећањима него речима.
-Волим да будем мајка, а као уметник – волим да будем слободна!
И кад прича о оцу, из грла јој излећу птице:
-Он је био драг човек, врло пријатан, често и непредвидив. Пуно сам га волела, и хтео је да научи да се сама заштитим. Говорио је – кад излазиш са мушкарцима, увек понеси нешто новца са собом, никад не знаш шта се може десити!
Њена мајка, сликарка Марија Густинели, још тада је знала да је Чита ди Кастело мали за ћеркине снове.
-Срећна сам што сам вољена! – каже.
Тешко је носити се са лепотом, она са собом носи и усамљеност!
И ја се будим са бригама и подочњацима. Нисам звезда, само сам глумица.
Моника ми је помогла да се јуче испричам са собом.
Сетио сам се и Јевтушенка.
Кад га је Мерлин Монро пољубила, три дана се није умивао.
Шта ми је сад чинити са рукама?
Јуче су биле на Моникином рамену!
-Свима нама су потребне илузије. Зато и волимо филмове! – каже она.
Како у то да уверим мог другара, старог рибара?
Он има најјефтинији штап, на половини сломљен и залепљен селотејп траком.
Али из лова никад не долази празних руку.
Или Василија Перића.
Кажем му – хајде, дођи, долази Моника Белучи, а он узвраћа – како кад сутра имам три састанка?!
И зашто од јуче неке жене не говоре са мном?
Кад Моника Белучи данас лети за Париз.
Тагови: Моника Белучи
