У предвечерје распада Варшавског пакта, као залог његовом распуштању, амерички председник Џорџ Буш старији обећао је Михалу Горбачову да се НАТО неће ширити на исток, да у чланство НАТО-а никада неће бити примљене ни Пољска, ни Чехословачка, ни Мађарска, ни Румунија, ни Бугарска.
Што се тиче Немачке, Буш је предложио Горбачову, да би га навео да дозволи уједињење две Немачке, варијанту да снаге НАТО-а не могу да уђу на територију бившег ДДР-а.
Када су Американци предложили да се све то стави на папир, тадашњи министар спољних послова Совјетског Савеза Едуард Шеварднадзе је рекао: „Нема потребе, пријатељима се верује.”
Данас НАТО има базе не само у свим тим земљама већ и у бившим совјетским републикама на Балтику.
Данас Американци поричу да су ма шта од тога договарали и цинично питају Москву: „Имате ли било шта о томе на папиру?” Горбачов је и преварен и испао глуп, а Шеварднадзе издајник.
Од када су Американци једнострано напустили споразум о антиракетној одбрани АБМ из 1972. године и почели да граде антиракетни штит у Румунији и Пољској, Москва стално инсистира на писаним гаранцијама да тај „штит” није уперен против Русије.
Из Вашингтона кажу да је уперен против Ирана и његових ракета. Како је Иран, на темељу међународног споразума, зауставио свој нуклеарни програм, а Вашингтон и даље гради „штит” и не жели да Москви пружи никакве писмене гаранције, поставља се питање ко ту кога покушава да превари?
У предвечерје распада Југославије Вашингтон је прокламовао тезу „да се Југославија не сме распасти силом, али се и не сме чувати силом”. Распала се силом и у крви. Испадосмо и глупи и преварени.
Када је крајем 1995. генерал Ратко Младић у мотелу у Зворнику предавао начелнику Генералштаба оружаних снага Француске, генералу Дуену, двојицу заробљених пилота, упитао сам пуковнике Беару и Салапуру шта је Република Српска тиме добила.
Одговорили су ми да је добила одређену хуманитарну помоћ, а генерал Младић француске гаранције да никада неће ићи у Хаг. Месец дана касније Ширак је добио изборе у Француској. Младић и Беара завршише у Хагу. Преварени.
Да би Радован Караџић пристао да се повуче са места председника Републике Српске Мадлен Олбрајт је лично молила Биљану Плавшић да га убеди да се склони у Црну Гору, да ће му Американци тамо направити санаторијум и да никада неће ићи у Хаг. Ричард Холбрук је чак потписао Караџићу гаранције о томе. Превара.
Запад је уочи свргавања Милошевића тврдио „да је питање Косова питање демократије, а не територије”. Каква превара!
Из Брисела су нам поручивали „само изручите Младића и Караџића и улазите у ЕУ”. Преварени.
После потписивања Бриселских споразума у седишту НАТО-а у Бриселу нашој је делегацији речено да „Росу јединица и безбедносне снаге Косова неће моћи ступити на територију северно од Ибра без дозволе НАТО-а и сагласности локалних Срба”. Тако је нама речено да је нашој делегацији речено. Преварени…