ДОДЕЛА НАГРАДА НА САВИНДАН У АНДРИЋГРАДУ: Душану Ковачевићу и Захару Прилепину „Андрићева награда“

Добитник „Андрићеве награде“ за животно дјело за прошлу годину, коју додјељује „Андрићев институт“, је драмски писац Душан Ковачевић, а награду је добио за укупан драмски опус и ново драмско дјело „Хипноза једне љубави“, саопштио је стручни жири.

„Андрићеву награду“ за најбољи роман објављен први пут у Републици Српској и Србији добио је руски писац Захар Прилепин за роман „Обитељ“ и књигу приповједака „Седам живота“.

Награде лауреатима биће додијељене у „Андрићевом институту“ у Андрићграду 27. јануара.

Стални савјетник „Андрићевог института“ и предсједник трочланог жирија Јован Делић рекао је да је Душан Ковачевић данас не само водеће име српске драме, већ и један од најзначајнијих европских драмских писаца и „смјехотвораца“.

„Ковачевићеве драме `Маратонци трче почасни круг`, `Радован Трећи`, `Сабирни центар`, `Балкански шпијун`, `Свети Георгије убија аждаху`, `Клаустрофобична комедија`, `Професионалац`, `Урнебесна трагедија`, `Лари Томпсон` и друге, објављене у његовим петотомним „Сабраним делима“, све су одреда ремек дела која имају изузетан статус и код књижевне критике и код публике“, истакао је Делић.

Он је оцијенио да је, настављајући традицију Стерије, Нушића и Поповића, а понекад у комбинацији са поетским драмама Симовића и хумором Бећковића, Ковачевић „подигао српску горку комедију на највиши ниво и постао европска књижевна вриједност првог реда“.

Делић сматра да је Прилепин и прије романа „Обитељ“ имао статус класика савремене руске књижевности, а да је тим романом не само учврстио тај статус, већ га и „високо подигао“, наслањајући се на велику традицију руских писаца који тематизују историју.

Члан жирија Владимир Кецмановић изјавио је да му је била част што је учествовао у одлучивању о додјели најважније књижевне награде у овом дијелу свијета.

Он се сагласио са Делићем да је Ковачевић, који је добио „Андрићеву награду“ за животно дјело, један од најзначајнијих српских писаца, али да је својим књижевним иновацијама велики и у свјетским оквирима.

„Ковачевић је признати класик српске и непризнати класик свјетске драме“, каже Кецмановић.

Члан жирија Желидраг Никчевић нагласио је да је проглашење добитника „Андрићеве награде“ у двије категорије за њега „дуго очекивани празник“.

„Када српска култура преко `Андрићевог института` на чијем челу је Емир Кустурица указује поштовање и љубав према руској култури награђујући једног великог руског писца, то је сусрет на врху – у висини очију и срца. То је онај братски стисак руке који показује блискост руске и српске књижевности“, рекао је Никчевић.

Руководилац за књижевност „Андрићевог института“ Александра Вранеш подсјетила је да је Награда „Иво Андрић“ установљена 2015. године и да се додјељује у двије категорије.

Жири који додјељује награду дужан је да током цијеле календарске године прати издавачку дјелатност у Републици Српској и Србији и да објективно сагледа значај укупног књижевног стваралаштва аутора и појединачног романсијерског остварења у том периоду.

Награда се састоји од Повеље и новчаног износа, који се одређује Планом рада „Андрићевог института“.

Тагови: Андрићев институт, Душан Ковачевић, Захар Прилепин, Награда