Ових дана друштво у Црној Гори потресли су скаредни цитати из новог црногорског буквара, о чијој су беспризорној пропаганди у корист „црногорског језика“ писали и медији широм региона.
Насилно успостављање језичке норме условљене диктатом новокомпоноване црногорске (не)интелигенције, према суду јавности, највише погађа оне најмлађе међу нама.
Подсјетимо се, у вријеме овог културно-идентитетског силовања, старог језичког закона, који је донио Никола Први Петровић фебруара 1907. године.
„Задатак је народнијем школама да васпитавају дјецу у народном и религијском духу и да их спремају за грађански живот, а нарочито да шире просвјету и српску писменост у народу“, наведено је у Закону о народнијем школама у Књажевини Црној Гори, прокламованом од стране књаза Николе, објављеном у Гласу Црногорца (17. фебруара 1907).