ПАТРИЈАРХ: Нећемо никада дозволити да Kосово буде изгубљено

Фото: РТРС/Спутњик

Фото: РТРС/Спутњик

Патријарх српски Иринеј оценио је данас да је то што се дешава на Косову и Метохији велика неправда моћних и силних према малом народу као што је српски и према нашој великој историји и култури, али је истакао да ми никада нећемо дозволити да Косово буде изгубљено.

Патријарх је рекао да тај проблем познају не само све цркве које, како је рекао, деле наше мишљење по питању КиМ, већ да је онај поштени о објективни свет, који мисли и размишљања поштено на нашој страни.

Друга ствар је, истакао је патријарх, то што политика дели људи.

„Косово није само географија, Косово је наш Јерусалим, наша светиња, све оно што се коренило у српској историји и кутлури, наше највеће светиње су тамо и тај народ, који је био бројан на Косову и Метохији, није отишао својом жељом и вољом него је на то био принуђен… А та принуђеност је трајала дуго времена, преко 100 година се води та борба и нажалост моћници су стали у заштиту оних који су томе допринели“, рекао је патријарх Иринеј за ТВ Пинк.

Црква чини све да у сусрету са представницима других црква укаже на стање на Косову и Метоији, истакао је поглавар СПЦ.

Истовремено, додао је, постоје моћ, сила и правда – људска и божанска.

„Нажалост има држава, једна велика сила за коју прошлост и историја не значе много, они суде према садашњем стању и оријентишу се према њима“, рекао је патријарх подсетивши да је српска заједница са Албанцима живела без проблема све до пред крај 17 века када је чак 30.000 породица напустило Косово.

„Од тада почиње наша трагедија. Мада је сеоба било и много раније“, навео је први међу једнакима.

Упитан да ли може да замислли да је Косово изгубљено, Патријарх каже да то може тако да изгледа у нашој свести и у наше осећању, али да Косово не може да буде изгубљено, нити ћемо, како је рекао, ми на то пристати.

Указао је да „оно што је силом отетом силом се и враћа“.

„Никада нисмо прихватали то стање. Ми смо много живели са Албанцима и нисмо имали проблеме, али је нека политика је учинила да их охрбри да желе и покушавају да нам отму наше светиње и да их прикажу као своје“, рекао је патријарх и као најбољи пример навео Храм Светог Спаса у Приштини који је, и не само он, како је рекао, Албанцима „трн у оку“.

Од папиног доласка у Србију не би било штете

Патријарх српски Иринеј изјавио је данас да веома поштује то што Ватикан није признао Косово и да се српске светиње прогласе косовским, те да његов долазак у Србију не би био од штете, али и да до те посете неће доћи док СПЦ не да сагласност.

Препрека томе је, са жаљењем је констатовао поглавар СПЦ, наша трагична историја и однос са Хрватима.

„Захвални смо римском епископу на томе што Ватикан није признао Косово и што Ватикан није пристао да се српске светиње на Косову и Метохији прогласе косовским. Папа ужива велики углед у свету не само код својих верника него уопште његова улога и свакако његов долазак у Србију не би био од штете“, рекао је патријарх за ТВ Пинк.

Подсетио је да папа има позив државе, јер је он и државник, да посети Србију, али не и сагласност Цркве.

„Папа је државник и може да одговори позиву сваке државе. Ја верујем да папа неће доћи док не добије позив и сагласност наше Цркве. Он то може да уради“, рекао је паријарх.

Када је реч о сагласности Цркве за долазак папе, поглавар СПЦ каже да је то питање о којем треба да одлучи Сабор.

„Ми тај позив нисмо упутили“, рекао је патријарх, а ка препреке за то је навео:

„Ми овде још увек имамо огроман број нашег народа избеглог из Хрватске како због злочина из Другог светског рата и рата 90. година што је уствари само наставак тих односа који су постојали и раније“.

Као највећу препреку доласка папе у Србију, патријарх је истакао то што су у том, како је рекао, усташком покрету учешће узели и представници Римокатоличке цркве.

Упитан који је његов став о доласку папе у Србију, патријар је рекао да је то само његов став и да би за сада требало да остане тајна, али је додао:

„А неспорно је да би од доласка папе у Србију било велике користи, али моје мишљење је мишљење првог међу себи равнима и мислим да не би било штете. На крају крајева ми смо као Црква увек спремни за дијалог, сусрет и разговор“.

Упитан шта очекује од мешовите комисије која разматра оправданост канонизације Алојзија Степинца, а која ће заседати у октобру у Загребу, патријарх каже да верује да ће Ватикан уважити наше аргументе и материјалне доказе.

Ипак, додаје, то је ствар Ватикана, коме ћемо ми показати оно са чим располажемо.

Охрабрен је каже изјавом папе да Римокатоличка црква не може да преобраћа православце.

„Нас храбри та изјава папе. И ту лежи проблем свих наших досадашњих односа не само са нама. Овај саашњи папа је човек од дијалога, човек који хришћанскије гледа на многе проблеме у цркви него његови претходносдници. Човек који има широкогрудост и који жели да се многи проблеми решавају на принципу јеванђељског“, навео је поглавар СПЦ.

Упитан да ли Црква може да утиче на смањење тензија у региону, патријарх каже да може и да то чини, али да би много мање зла било да Римокатоличка црква у Хрватској није подгревала тај назионализам у хрватском народу и да није настојала да се „ослободи“ српског народа са простора Хрватске.

Напоменуо је и да у сваком сусрету изражава то мишљење, али додаје да за разлику од српског народа, хрватски слуша своју цркву.

Потврдио је и да представници цркве и државног врха причају о смиривању тензија у региону, као и да су сагласни са државним врхом и када је реч о свим другим важним питањима.

„Не договорамо се, али када имамо прилике за разговор дотичемо се тих питања. И држава и Црква желе оно што је најбоље за свој народ. Сви ми желимо коректан однос према свим другима. То је наше опредељење“, рекао је патријарх.

Истакао је да српска црква и са Хрватима жели да успостави нормалне људске односе.

„Наша црква постоји доста векова, кроз читаву своју историју ширила је љубав, поштовање сваког човека и личности … наша црква никада није водила верске ратове и то чини данас и наставиће докле постоји“, поручио је патријарх Иринеј.

Танјуг

Тагови: ,

?>