Мирослав Лазански
Сеферов рат
Није проблем што је пензионисани генерал армије БиХ Сефер Халиловић трабуњао о некаквом новом рату против Срба у Републици Српској, о Дејтону и Уставу, о ЈНА, Србији и тенковима, „о највише 15 дана колико Република Српска може издржати да се та прича доведе до краја”, проблем је што се нико у Сарајеву од службених инстанци није поводом тога огласио, то јест оградио.
Нико да каже да се господин Сеферовић мало заиграо, да је све то бубнуо у настојању да оснажи своју младу политичку странку. И што је господин Бакир Изетбеговић пре десет дана изјавио „да је референдум у Републици Српској та црвена линија која се не сме прећи”.
И шта значи „црвена линија” у контексту предстојећег референдума у РС? Војни напад на Републику Српску, или инциденти у Републици Српској? А господин Бакир је ипак службено лице, није војни „пензић” да се неодговорно размеће изјавама.
„Да се та прича доведе до краја”, рече пензионисани генерал армије БиХ Сефер Халиловић. Како да се „доведе до краја”? Да се сви Срби у БиХ или побију или протерају у Србију? Само зато што хоће да славе свој рођендан? „Коначно решење” Сефера Халиловића? И Хитлер је имао „коначно решење”. За Јевреје.
Нервозна реторика из Сарајева не може никога уплашити, посебно не Србе у Републици Српској, који добро знају потенцијале оружаних снага БиХ, па и муџахедина који су се одомаћили у неким деловима БиХ.
Оружане снаге БиХ су састављене од три нације, команде већих састава су мешовите, свака нација има само по један пук који наставља традиције, или војске Републике Српске, или ХВО-а, или армије БиХ, али и ти пукови нису сами у касарнама.
У оружаним снагама БиХ, које броје укупно 10.500 припадника, Срби, Бошњаци и Хрвати пазе на сваки корак оних других. Апсолутно је немогуће покренути неку јединицу јачу од чете без сагласности више команде.
Официри Бошњаци раде и на војном делу аеродрома у Бањалуци, истина борбени авиони „орлови” и „јастребови” одавно не лете, али и Срби официри раде у Тузли и у Сарајеву.
Систем националне помешаности посебно је изражен у генералштабу и у Министарству одбране БиХ, тако да идеје господина Сефера, па ни господина Изетбеговића, ни у теорији не могу да прођу. Да ли је могуће против Републике Српске ангажовати неке „јаране” изван службених војних структура БиХ?
„Муџосе”, који су се притајили у изолованим насељима? Можда, али редовна и резервна полиција Републике Српске има капацитете да то у корену сасече.
На изјаве из Сарајева реаговао је службени Београд. „Нећемо дозволити нестанак Републике Српске”, изјавио је премијер Вучић. „Ако било ко мисли да поновно убија Србе и баца их у јаме, а да Србија то мирно гледа, грдно се вара”, рекао је министар Стефановић. Неки су то једва дочекали да оптуже Србију како ето „звецка оружјем и некоме прети?
Не, него треба да нас поновно бацају у јаме. Никада више, кажу Јевреји.
Биографија
Мирослав Лазански
Рођен 1950. у Карловцу. Дипломирао на Правном факултету у Загребу, где је и започео новинарску каријеру, прво у „Полет-у“, касније у „Вјеснику“, „Старту“, „Данасу“, „Политици експрес“, „НИН-у“, „Вечерњим новостима“ (1996-2001). Године 1991. Лазански прелази у „Политику“ где и данас ради. Извештавао из Сирије, Сомалије, са Крима и ратова у Авганистану, Чеченији, Конгу, Ираку, Ирану, Либану, Јемену и Либији... Интервјуисао два врховна команданта НАТО-а, три маршала СССР, шефове КГБ-а, КХАД-а, педесетак министара одбране и начелника генералштаба светских армија, између осталог начелнике генералштаба руске, кинеске и јапанске армије. Једини југословенски новинар који је пловио на атомској подморници, америчкој "Таутог", летео на авиону Ф-14, био на носачу авиона "Џон Ф. Кенеди" и летео на Миг-29. Био гост војних академија Русије, Јапана, САД, Аустралије, Италије, Велике Британије, Немачке, Румуније... Имао је редовну колумну у грчком листу "Катимерини", јапанском "Секуритариан" и "The Diamond Weekly". Аутор је десет књига и десетак великих тв-серијала. Војни рок служио 1977. године у Битољу у 41. пешадијској дивизији ЈНА. Одликован је Медаљом за војничке заслуге.