Нова ситуација са собом доноси ризике – али можда и шансу“, пише Ноје цирхер цајтунг у тексту под насловом „Лоше расположење у чекаоници ЕУ“.
“Због конфликата на југу и истоку, геополитички значај балканских земаља је повећан. Ратови и распади земаља довели су до избегличких таласа ка северној Европи, а та кретања без балканских земаља не би могла да буду регулисани. Оне су постале чувари европских врата. У сукобу Запада с Русијом, земље као што су Србија, Босна и Македонија позиционирале су се некако између – у средини – али су ипак посебно подложне руском утицају. Медији у Србији више не преузимају само емисије западних медија попут Радија Слободне Европе, већ и емисије Радија Спутњик са јасним руским позицијама. Западнобалканске земље окружене су земљама-чланицама ЕУ и НАТО. Међутим, без прикључења ЕУ, отворене су за руску и турску ‘меку моћ’.“
Новинар листа „Ноје цирхер цајтунг“ Андреас Ернст се пита: Како даље – и наводи да су могући различити сценарији.
„Највероватнији је да обећање о приступу остаје мртво слово на папиру. Преговори ће се бесконачно отезати, као у случају Турске. Европска унија истовремено подржава оне политичаре који се ‘одговорно понашају’, односно унапређују помирење, сарађују када је реч о политици према избеглицама и који се подаље држе од Москве. Тим политичарима се опрашта то што нису заинтересовани за либералну политику, већ радије следе ‘демократију која се циљано усмерава’. Битно је да се геополитичка оријентација уклапа у слику. Тренд развоја иде у том правцу.“
„У другом случају“, пише швајцарски лист, „криза у ЕУ води до нових могућности диференциранијег чланства: осим пуноправног чланства, постоји и чланство у којем се мора испунити само део обавеза и које има мање привилегија. Пошто ‘Б чланство’ балканских земаља унутар ЕУ изазива мање отпора и пошто су приступне препреке све веће, дошло је до нове динамике у процесу интеграције. За економски раст и политички развој, такав сценарио представља шансу. Са својом етничком шароликошћу и слабим државама, региону је, ради мира, потребан заједнички европски кров.“
„Упркос брегзиту, Западни Балкан се приближава ЕУ“, наслов је текста у листу Франкфуртер алгемајне цајтунг. „Излазак Велике Британије из Европске уније могао пре да убрза него да успори улазак Србије у ЕУ. То је неочекивани резултат конференције о Западном Балкану недавно одржане у Паризу. На конференцији је премијер Србије Александар Вучић рекао да Србија 19. јула отвара поглавља 23 и 24, која се односе на правосуђе и основна права и да је то добар дан за Србију.“
„Сигнали из Париза су важни како би се западнобалканским земљама показало да оне припадају Европи и да, упркос брегзиту, нису заборављене“, каже за франкфуртски лист Душан Рељић из бриселског огранка немачке фондације Наука и политика. Рељић додаје да би ЕУ сада, што је пре могуће, требало да помогне привредни развој и изградњу Србије.“