РОЈТЕРС: Како Србија балансира између ЕУ, НАТО-а и Русије
Фото: in4s.net
Србија изводи деликатно балансирање између европских аспирација, партнерства са НАТО-ом и вековима старог верског, етничког и политичког савезништва са Русијом, наводи агенција Ројтерс у анализи, преноси Танјуг.
Агенција наводи да се „Београду удвара Запад који је од пада Слободана Милошевића 2000. настојао да Србију привуче себи“. Подсећа се да је Србија земља кандидат за чланство у Европској унији, а овај блок је њен главни трговински партнер и донатор.
„Београд се, такође, тихо креће ка НАТО-у, упркос резервисаности већине Срба, али је опрезан у томе да не наруши своје гласно проглашено пријатељство са Русијом, која жели да појача свој утицај у региону и која је непријатељски расположена према том војном савезу“, оцењује Ројтерс.
Балкански дописник руског листа Комерсант Генадиј Сисојев, којег Ројтерс представља као стручњака за политику Москве у региону, у изјави за ову агенцију наводи да „Србија не може у потпуности да се окрене НАТО-у, она ће задржати максимални ниво сарадње с њим, без мењања свог статуса (у погледу чланства)“.
„Србија не може да се окрене Русији зато што… ниједно српско државно вођство не би ризиковало да изгуби западне инвестиције и помоћ“, додаје Сисојев.
Ројтерс цитира и изјаву заменика шефа Мисије амбасаде САД у Београду Гордона Дугуида, дату Танјугу 28. јуна, да је „Србија показала велики ентузијазам за партнерство са НАТО-ом и односи НАТО-а и Србије ће се развијати, а користи за Србију ће се увећати“.
„Србија је ипак веома емотивна када је у питању Русија која није чланица НАТО-а, њена савезница, која је, на пример, на захтев Београда спречила да Косово постане члан Уједињених нација. Србија, такође, дели словенску и православну традицију са Русијом и зависна је од њене енергије. Највећа српска нафтна компанија ‘Нафтна Индустрија Србије’ у већинском је власништву руског ‘Гаспрома’ и њен увоз гаса долази из Русије“, оцењује Ројтерс.
Наводи се да је „у знак добрих односа Београд 2012. дозволио Москви успостављање базе за брзи одговор у ванредним ситуацијама, попут шумских пожара и поплава у јужном српском граду Нишу“.
Додаје се да је „српска војска донекле заснована на руској технологији, што је заоставштина веза које је бивша Југославија имала са Совјетским Савезом“.
Ројтерс тврди да „српски политичари не желе да отворено признају пуни обим партнерства са НАТО-ом зато што не желе да се удаље од оних унутар земље који су окренути ка Русији или презиру Алијансу“.
„Они се плаше да ће свако помињање (НАТО) утицати на њихове рејтинге, пошто је Алијанса веома непопуларна“, рекао је за Ројтерс бивши дипломата и члан београдског Центра за спољну политику Милан Карагаћа.
Агенција наводи да је српски премијер Александар Вучић 28. јуна рекао да Србија жели да купи четири руска борбена авиона Миг-29 за 260 милиона евра и да су истог дана у Србију стигла два руска хеликоптера Ми-17, која су купљена за 25 милиона евра.
„Војно-политичка сарадња (Србије и Русије) није се значајно проширила… било је ту пуно приче„, оценио је Сисојев.
Ројтерс наводи да је, са друге стране, српска војска учествовала у 197 заједничких активности са НАТО-ом и још 370 билатералних активности са земљама које су чланице Алијансе, а да је само 36 активности организовано са Русијом.
Такође се наводи да су од 21 војне вежбе у којима је учествовала српска војска, само две биле са Русијом.
„Циљ Србије је придруживање Европској унији и тај процес ће укључити агенду Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ. Већина НАТО политика се уклапа у ту агенду. Русија остаје партнер, ми нећемо приступити НАТО-у, али је наш пут управљен ка Западу“, рекао је Ројтерсу званичник српског Министарства одбране, који је инсистирао на анонимности.
