РУСКИ ОФИЦИР: ВРС није гранатирала Маркале

Начелник штаба Унпрофора у сектору Сарајево сугерисао да је испред пијаце постављена и даљински активирана мина.

У наставку хашког процеса Ратку Младићу, свједок одбране Андреј Демуренко изјавио је јуче да Војска Републике Српске није могла испалити минобацачку гранату која је, у августу 1995, испред пијаце Маркале убила и ранила десетине грађана Сарајева. Руски пуковник Демуренко био је у то вријеме начелник штаба Унпрофора у сектору Сарајево и учествовао је у истрази о експлозији. „Маркале нису биле погођене минобацачком гранатом”, рекао је Демуренко, сугеришући да је испред пијаце могла бити постављена и даљински активирана мина или граната, која би имала исти учинак и оставила исти кратер на тлу као пројектил испаљен из минобацача.

Према оптужници, гранату која је 28. августа 1995. на улици испред Маркала убила 43, а ранила 75 особа, испалила је ВРС са положаја око града. Демуренко је посвједочио да је на Маркалама био два сата послије експлозије. Када се вратио у штаб Унпрофора, како је нагласио, био је изненађен изјавом представника међународних снага који је окривио Србе, иако је истрага била у току. Демуренко је тврдио да је Унпрофор, потом, из балистичких резултата истраге о експлозији на Маркалама, за које је сугерисао да су били исправни, намјерно извео погрешан закључак да је ватра отворена са положаја ВРС.

„Они су истрагом утврдили само угао пада гранате и правац из којег је долетјела и смјеста су упрли прстом на такозване агресоре”, казао је Демуренко. На основу правца из којег је граната, по истрази Унпрофора, долетјела, руски пуковник је, узимајући у обзир снагу експлозивног пуњења гранате, прорачунао да је пројектил могао бити испаљен са три положаја ВРС око града, али и са исто толико положаја Армије БиХ ближих граду.

Како је посвједочио, Демуренко је затим, уз дозволу команданта Унпрофора, обишао сва три положаја ВРС и утврдио да је са њих било немогуће испалити минобацачку гранату на подручје Маркала или уопште употријебити минобацач. Ти положаји били су на стијенама, на обронцима или у шуми, рекао је свједок, напомињући да ни на једној локацији није пронашао никакве трагове испаљења.

Своју тврдњу, Демуренко је поткријепио и ријечима да би гранату, да је била испаљена са српских положаја, морали регистровати специјални радари Унпрофора. Младићева одбрана приказала је у судници снимак на којем Демуренко, у љето 1995, шематски приказује и објашњава налазе своје истраге. Сарадник команданта Унпрофора претходно је пренио руском официру да штаб „плавих шљемова” неће ни прихватити, ни објавити његов извјештај, зато што је противријечио тврдњама међународних снага.

Пуковник Демуренко оптужио је команду и већину припадника Унпрофора у Сарајеву за пристрасност у корист муслимана. Како је казао, они су вјеровали да су Срби „агресори” и да „желе да униште БиХ”. „ВРС није жељела да уништи Сарајево, па чак ни све непријатељске јединице којих је било по цијелом граду”, оцијенио је руски официр.

Један дио француских официра, по Демуренку, приватно је, међутим, вјеровао да су муслимани вјерски фанатици који нису били спремни да разумију положај Срба, у увјерењу да ће добити војну помоћ Запада и побиједити. Демуренко је изјавио и да је Унпрофор сумњао да Армија БиХ пуца из снајпера на сопствени народ, али да је то било тешко доказати, тим прије што је из команди наређивано да се истраге обуставе.

Тагови: Андреј Демуренко, Војска Републике Српске, Ратко Младић, Хашки трибунал