ВЕЛИКО ДОСТИГНУЋЕ РУСКЕ ВОЈНЕ ВЕШТИНЕ: „Брусловљева операција“ против Аустроугара и Немаца једна од најблиставијих у 20. веку

Пролеће 1916. године. Први светски рат у пуном јеку.

Штаб врховног команданта Русије, који се у том тренутку налазио у Могиљову, издаје директиву свом Југозападном фронту да изведе офанзивну операцију.

На челу руских снага на Југозападном фронту налазио се генерал Алексеј Брусилов, па је касније та ратна операција названа „Брусиловљева офанзива“.

Брусилов је добио телеграм у мају од Михаила Алексејева – начелника Штаба Врховног главнокомандујућег. У писму је Алексејев тражио од генерала Брусилова да што пре започне операцију – с циљем да одвуче део противничких снага с италијанског фронта.

Брусилов је одговорио да ће хитно приступити операцији против Немаца и Аустроугара – али само ако га подржи Западни фронт.

Међутим, генерал Алексеј Еверт, командант Западног фронта, саопштио је да му је за припреме потребна макар још једна недеља.

На крају је одлучено да Брусилов нападне 4. јуна (22. маја по јулијанском календару), а Еверт -12 дана касније.

Ноћ пред почетак операције, император Николај II је проценио да је испланирана војна акција „сувише ризична“ и да план офанзиве треба изменити. Брусилову је одлуку императора саопштио директном линијом Алексејев, али је командант Југозападног фронта категорички одбио да послуша императора.

Алексејев је стао на његову страну и решио је да не пренесе његове речи Николају II до зоре.

Наредног дана у зору је офанзива већ почела.

У борбу су војници Алексеја Брусилова ушли „одушевљени и спремани за победу“: они су били добро припремљени за војну операцију и знали су да ће ухватити противника неспремног.

У девет ујутро, после шест сати артиљеријске припреме, Руси су прешли у офанзиву против четири аустроугарске и једне немачке армије.

„Непријатељски положаји су били изузетно добро утврђени – написао је касније Брусилов. – По целом фронту су се састојали од најмање три утврђене линије које су биле удаљене једна од друге приближно 3-5 врста. Свака линија се састојала од неколико редова ровова, не мање од три, удаљених један од другог 150-300 корака… Сви ровови су били виши од човекове висине и свуда су у изобиљу били изграђени тешки блиндажи, склоништа, лисичје рупе, гнезда за митраљезе, пушкарнице, грудобрани и цео систем многобројних пролаза за везу са позадином. Ровови су били изграђени тако да прилази положајима могу да се гађају унакрсном пушчаном и митраљеском ватром. Склоништа су била изграђена изузетно темељено – дубоко укопана у земљу – и штитила су људе не само од лаких, већ и тешких артиљеријских пројектила…

Свака утврђена линија је била темељено опасана бодљикавом жицом: испред фронта се протезала жичана мрежа која се састојала од 19-21 редова коља.

На појединим местима таквих линија је било неколико међусобно удаљених само 20-50 корака; неколико редова је било опасано толико дебелом челичном бодљикавом жицом, да није могла да се сече маказама; на неким деоницама је кроз жицу фортификацијских препрека пропуштана снажна наизменична струја високог напона, на неким местима су висиле бомбе, а на многим местима су испред прве линије биле постављене нагазне мине“.

Упркос свему, Руси из 8-ме, 11-те, 7-ме и 9-те армије веома брзо су до ногу потукли аустроугарску војску под командом надвојводе Фридриха. Заробљено је много непријатељских војника који су, међутим, још увек били уверени да Руси неће моћи да победе. Тако је заробљени официр-Мађар рекао Брусиловљевим војницима:

„Наши положаји су неосвојиви, и немогуће их је пробити. А ако би вам то успело, не би нам преостало ништа друго него да поставимо гвоздену таблу огромних димензија на линији наших садашњих положаја и напишемо: „Ове положаје су заузели Руси. Остављамо у завет свима – да никад и нико не ратује с Русима“.

Другог дана офанзиве, по речима Брусилова, „Руси су заробили 900 официра, преко 40 хиљада подофицира и војника, 77 артиљеријских оруђа, 134 митраљеза и 49 топова“. Петог дана „већ је било заробљено 1.240 официра, преко 71 хиљаде подофицира и војника и 94 артиљеријска оруђа, 179 митраљеза, 53 топова и минобацача и огромна количина различитог другог ратног плена“.

Према сећањима руских војника, „противници су били на ивици нервног слома“.

Немци и Аустроугари се нису нервирали без разлога: за неколико дана Брусиловљева армија освојила је Луцк (један од старих градова у западној Украјини), а затим Черновце.

„То је победа какву у светском рату још нисмо остварили“ – ускликнуо је тада војни историчар Антон Керсновски.

Вести о блиставом пробоју Брусилова (који је користио мале елитне групе да направи бреше у непријатељској одбрани, а онда тре бреше правио пробоје основним снагама) у трен ока су се прошириле по целој земљи – сви су славили победничког генерала.

Само је Николај II суздржано говорио о успесима Брусилова. А касније ће император одустати од намере да га награди орденом Светог Георгија 2. степена.

Можда се и зато Брусилов 1917. године, током Фебруарске револуције, јавно заложио за свргавање Николаја II и долазак на власт Привремене владе.

Брусиловљева офанзива завршена је тек 20. септембра 1916. године.

Током те операције Руси су заузели Волињску област, Галицију и Буковину.

„Та операција је по својим резултатима попримила стратешки значај – писао је совјетски генерал Борис Уткин. – Офанзива је уздрмала Аустроугарску, лишило је њене војне снаге могућности да воде активна дејства до краја рата; Румунија је због ње изашла из савеза с Немачком, ушла је у рат на страни Антанте. Брусиловљева офанзива је натерала аустријску војску да заустави офанзиву на италијанском фронту и тиме, суштински, спасла италијанску армију од пораза.

Значајно је олакшан положај енглеских и француских снага, јер су Немци смањили притисак код Вердена и на Соми.

Операција је била велико достигнуће руске војне вештине: открила је нов начин пробоја позиционог фронта, најуспешнији у оно време. Она је означила преокрет у рату у корист Антанте.

Створене су претпоставке за окончање рата и победу, прекинут је застој, дат је импулс успеху других операција, кампања“.

Према званичним подацима, Русија је тада изгубила 477.967 војника и официра, док су противници изгубили милион и по људи.

Јекатерина Шупова, Факти

Тагови: Аустроугарска, Први светски рат, Русија