РУМУНСКИ СВЕШТЕНИЦИ У ТИМОЧКОЈ КРАЈИНИ И БРАНИЧЕВУ: Румунска црква осваја епархије по Србији!
Фото: Новости
Проблем Српске патријаршије са Румунском православном црквом неочекивано се нашао и у средишту завршнице припрема за Свеправославни сабор, чији је почетак заказан за 17. јун на Криту. Ово питање, уз спорове и неслагања осталих православних цркава, могло би да буде и један од главних узрока одлагања историјског састанка православних поглавара.
Став Васељенске патријаршије, која води главну реч у припремама за скуп на Криту, да спор између СПЦ и Румунске цркве не уврсти у теме Сабора, између осталог, разлог су зашто је патријарх Иринеј затражио да се заказани скуп одложи, односно сведе на нижи, технички, ниво. Односи Српске и Румунске цркве тренутно су на најнижем могућем нивоу, а могуће је да врло брзо дође и до прекида канонског општења.
Основни разлог сукоба између патријаршија у Београду и Букурешту јесте противканонско деловање румунских свештеника у источној Србији. Они припадају званично регистрованој епархији Дакија феникс, надлежној за румунске вернике на простору српског Баната. Клирици ове епархије, међутим, прелазе Дунав и обављају обреде и у Тимочкој Крајини, иако црквену надлежност тамо има искључиво Епархија тимочка Српске православне цркве.
У Патријаршији у Београду објашњавају да се Свети синод више пута обраћао Румунској цркви са захтевом да се обуставе овакве активности, супротне универзалним правилима у православљу.
– Недопустиво је да једна помесна црква без одобрења делује на простору под јурисдикцијом друге цркве. Очигледно је да у највишим телима Румунске цркве не постоји воља да се овај проблем реши – каже саговорник „Новости“ из седишта СПЦ. – Писали смо и румунском патријарху Данилу и румунским архијерејима да наложе својим свештешницима поштовање канона, али без резултата. Уколико румунска страна настави да овако поступа, скори прекид свих односа је неминован.
Упозорења највиших органа СПЦ и патријарха Иринеја не само да нису помогла да Румунска црква спречи деловање својих свештеника у источној Србији, него је њихово присуство и појачано. После Тимочке Крајине, појављују се и у Епархији браничевској, где су основане две румунске парохије и најављено је зидање цркава у неколико села.
ВЛАСИ ВЕРНИ СПЦ
ДЕЛОВАЊУ румунских свештеника у Тимочкој Крајини противи се и локално становништво. Домаћи Власи у томе виде нове покушаје румунизације, чему се годинама грчевито одупиру. Као декларисани Власи, како наглашавају, верни су Српској православној цркви и литургијама на српском језику. Клирици Румунске цркве служе најчешће у приватним кућама у селима. Своје беседе користе као прилику за ширење идеја базираним на тези да су Власи исто што и Румуни.
