ЂУРИЋ: У Јасеновцу убијано методама које цивилизација не памти

Директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина истиче да је над српским народом у Независној Држави Хрватској почињен геноцид, а најстрашнији злочини вршени су у концлогорима, посебно Јасеновцу, и то методама које историја људске цивилизације не памти.

Према његовим ријечима, посебно су сурови били концентрациони логори што су их Хрвати подизали по узору на своје нацистичке менторе, које су превазишли по бестијалним методима и средствима ликвидација.

Историјски извори говоре, напомиње он, да су над одраслим особама вршени и појединачни, групни и масовни злочини као што су силовање, расијецање трбуха трудним женама и вађење нерођене дјеце из утробе.

Забиљежено је и бацање жртава у крашке јаме, пећине, спиље, поноре, голубњаче, безданке, бунаре, језера, море, ријеке…

Међу методама убијања и мучења били су и чупање или спаљивање браде и бркова, нарочито православним свештеницима, затим дерање коже, масакрирање ножевима, одсијецање главе, језика, удова, полних органа, забијање ножа у уста..

Усташе су разрезивале усне жртвама, ломиле им руке, расијецали дојке и затим провлачили руку кроз тако начињене отворе, те испијање крви жртава.

Жртве су живе бацане у ватру и спаљиване, а вршено је жарење усијаним гвожђем, убијање батовима, чекићима, крамповима, кундацима, ножевима, брадвама, сјекирама, бомбом, вјешањем, стријељањем…

Ђурић наводи да је нарочито тешко схватити и објаснити стравичне злочине над дјецом, а познато је да су их набијали на ножеве, клали, разбијали им и одсијецали главе, њиховим тијелима ударали у зид или стабло дрвета…

У НДХ су подизали и логоре искључиво за дјецу, што историја људске цивилизације није забележила, напомиње Ђурић.

ОН истиче да је веома мало злочинаца платило своја злодјела, а знатан дио је амнестиран, јер су бројни прешли на партизанску страну, док је посебно мјесто забораву дала комунистичка политика братства и јединства и бетонирање јама.

Он је навео да је НДХ Анте Павелића од свог оснивања 10. априла 1941. године бројним законима и наредбама иницирала злочине, које су спроводили припадници војних јединица /усташе, домобрани, локалне милиције/, уз благослов више јерархије Римокатоличке цркве.

„Ако се то има у виду, онда је јасно да је почињен државни злочин над српским народом без обзира на пол и године старости. А то су карактеристике геноцида“, наводи Ђурић.

Што се тиче броја побијених у Јасеновцу, он је напоменуо да хрватска власт није водила евиденцију заточеника, ухапшеника или лица која су убијали, тако да нема начина да се утврди тачан број страдалих у комплексу јасеновачких логора.

„Како вријеме одмиче, све су мање шансе да се то уради. Истовремено, треба нагласити да ни код српске политичке елите нема довољно мудрости да се тај цивилизаицјски посао припреми и да га донекле одраде екипе стручњака“, упозорава Ђурић.

Он наводи да се о броју страдалих може да говори само ако се знају персонални подаци.

Ђурић наводи да су у НДХ државни органи, војне и друге оружане формације плански проводили геноцид над Србима.

„У затирању српских житеља није се обазирало на њихов пол и старосну доб, нити су се бирала стратишта, па су злочини вршени на кућном прагу, у црквама, бацањем у јаме, масовним ликвидацијама у бројним логорима“, указује он.

Јасеновац је био комплекс усташких логора, у који се, према писаним свједочењима његових твораца, могао смјестити неограничен број заточеника, а до дана данашњег нема прецизнијег одговора на питање колико је на том простору страдало Срба, Јевреја, Рома и осталих.

Колико је страдало уопште Срба у НДХ ни до данас није /ни приближно/ утврђено.

Тагови: Вељко Ђурић Мишина, Јасеновац, НДХ