Вашингтон тврди да нема пјешадију у борбама против ИД у Ираку и Сирији, али га демантује погибија маринца на фронту код Мосула. Било је потребно да маринац Луис Кардин страда од гранате коју је на положај његове јединице у сјеверном Ираку крајем марта испалила Исламска држава да би америчка и свјетска јавност сазнале да је Пентагон потајно подигао базу на најистуренијој линији фронта у тој земљи.
Можда ће бити неопходно да још америчких војника страда да би Вашингтон потврдио оно што се већ назире из његових еуфемизама: да САД, упркос својој званичној политици, шаљу све више копнених трупа у Ирак, Сирију и Либију, и то не само као савјетнике, како тврде, него у борбу.
Преузимајући мјесто предсједника, Барак Обама је увјеравао Американце како ће момке у војној служби вратити кући с ратишта по такозваном ширем Блиском истоку. Сада, с једном ногом већ ван Бијеле куће, Обама и његови људи се довијају како да забашуре да најмоћнији човек свијета није испунио своје обећање и да ће свом насљеднику, који ће га смијенити у јануару, оставити, и више него Џорџ Вокер Буш њему, недовршене ратове који ескалирају умјесто да се смирују.
Из Ирака се америчке трупе јесу биле повукле 2011. године, у тренутку када је Ал Каида била сузбијена. Али, поновно јачање ирачког крила те организације, само одметнутог од централе и преображеног у ИД, натјерало је Пентагон да се поново ангажује на том терену. Према споразуму с Багдадом, америчких војника у Ираку не би смјело бити више од 3.800. Али, операције против ИД се појачавају, а ирачка армија је видно нејака да их обавља сама, док из политичких разлога, како не би продубљивала вјерске поделе, оклијева с ангажовањем шиитских милиција и курдских формација. Ту су почеле да се множе гласине о томе да Вашингтон држи у Ираку барем још око хиљаду људи, што је недавно и званично потврђено.
Тагови: Ирак, Луис Кардин, САД, Сирија