ЊЕМАЧКА ОБАВЈЕШТАЈНА СЛУЖБА: Тачи је криминалац и убица

Повјерљиви извјештај њемачке обавјештајне службе (БНД) из 2005. године, који је објелоданио Викиликс, новоизабраног предсједника Косова Хашима Тачија описује као једног од вођа међународног организованог криминала, кријумчара дроге, оружја и људи и наручиоца више убистава, а преко својих блиских сарадника доводи се у везу чак и са исламистичким тероризмом.

Анализа Бундеснахрихтендинста (БНД, њемачка обавјештајна служба) означена је као „повјерљива“ и „службена тајна“, и носи датум 22. фебруар 2005. године. Како се наводи на сајту Викиликса, аутентичност процурјелог документа од 27 страница потврдио је сам БНД, захтјевом Викиликсу да га уклони.

Документ представља анализу организованог криминала на Косову чије су вође, према оцјени БНД-а, новоизабрани предсједник Косова Хашим Тачи, његов блиски сарадник Џавит Халити, иначе потпредсједник Скупштине Косова и члан њене Комисије за европске интеграције, Тачијев финансијер (према наводу БНД-а) Екрем Лука, и Рамуш Харадинај, лидер опозиционе Алијансе за будућност Косова, и, попут Тачија и Халитија, један од некадашњих лидера Ослободилачке војске Косова.

БНД-ова повјерљива анализа, али и извјештај НАТО-а (Кфора) о Џавиту Халитију који је још прије неколико година процурио у јавност, откривају мрачну страну — прецизније: право лице — „младе косовске демократије“, али откривају и да водеће државе Запада, подржавајући Хашима Тачија и остале косовске челнике, јако добро знају да све вријеме подржавају озбиљне, опасне криминалце и убице који чак — што је нарочито интересантно послије терористичких напада у Паризу и Бриселу — имају и „врло блиске везе са исламистичким џихадом и са турским исламским екстремистима“.

„Косово важи за центар организованог криминала, одакле се управља криминалним активностима у цијелој Европи“, стоји у БНД-овом извјештају. „Косово је подијељено на три интересне зоне организованог криминала — Дреница, Дукађини (Метохија — прим) и сјевероисточни дио Косова око ријеке Лаб; њих контролишу бивше вође ОВК. Они су уско повезани са локалним факторима моћи и албанским политичарима који имају утицаја у јужним дијеловима Србије и у Македонији…

Регију Дреница контролише тзв. Дреничка група око Тачи Хашима, Халити Џавита и Селими Реџепа. Та група уско сарађује са структурама организованог криминала у Албанији, Македонији, Бугарској и Чешкој. За ту групу ради и организована криминална група Лука Екрема“ која, наводи се даље, уз групу Рамуша Харадинаја контролише Метохију, тј. „регију Дукађини“.

Шта каже њемачка обавјештајна служба о Хашиму Тачију и његовим сарадницима?

„Предсједник ПДК (Демократска партија Косова) Тачи спада у тзв. Дреничку групу. Групу воде, осим Тачија, бивши припадници ОВК, између осталих Халити Џавит (актуелни потпредсједник Скупштине Косова — прим), Весели Кадри (актуелни предсједник Скупштине Косова), Селими Реџеп (посланик у Скупштини Косова, члан Одбора за унутрашње послове, безбједност и надзор над Косовским снагама безбједности), Лимај Фатмир (такође посланик у Скупштини Косова) и Краснићи Јакуп (бивши предсејдник Скупштине Косова и вршилац дужности предсједника Косова)“.

Тачијева Дреничка група, наводи се у документу, основала је своју „службу безбједности (…) коју су директно подржале чешка и албанска мафија у Републици Чешкој“, а сличним задацима се, слиједи из документа, бави и косовска обавјештајна служба СХИК: „СХИК је у свом садашњем облику настала у другој половини 1999. у Приштини на иницијативу Тачија… Служба се практично бави шпијунирањем, застрашивањем и физичком елиминацијом демократских снага (преко професионалних убица), нарочито противника организованог криминала. У албанској дијаспори има добро организованих огранака СХИК-а. Мрежу у Њемачкој води Укахаџа Хасан, који борави у Баден Виртембергу. На функцији координатора, који је изнад Укахаџе, фигурира Кељменди Ибрахим…“

Још неколицина, међу заиста бројним детаљима о Хашиму Тачију из извјештаја БНД-а: „Преко Маљоку Флорима и његове фирме са сједиштем у Приштини, „Салбатринг“, у којој има удјела Халити Џавит, Тачи се повезује са прањем новца и кријумчарењем горива и цигарета… Тачи се (по стању из октобра 2003) доводи у везу са обимном трговином оружјем и дрогом преко Кељменди Мухамеда, који наводно живи у Хамбургу, и његовим братом Ибрахимом…

Један од највећих финансијера Тачија и ОВК током рата на Косову 1999. и рата у Македонији била је група за организовани криминал окупљена око Мехмети Назара, званог Ник (Nick), који живи у Даласу/Тексас (САД)…“ И нарочито интересантан детаљ: „Тачи важи, поред (Џавита) Халитија, Селими Реџепа и Весели Кадрија, за налогодавца професионалног убице Африми, званог Бекими.“ БНД-ов документ, у вези с овим Афримијем, упућује на „прилог 1, т. 2.11“; тај документ, међутим, није доспио у јавност.

Тек, кад смо већ код ове врсте познанстава предсједника Тачија, споменути документ Кфора о споменутом Џавиту Халитију, потпредсједнику Скупштине Косова (кога БНД описује као „сиву еминенцију“ Тачијеве партије и ставља га на прво мјесто свог списка „кључних играча“ у организованом криминалу на Балкану), говори и о извјесном Хаскају (или Хашкају), „бившем снајперисти (ОВК) с репутацијом плаћеног убице, који наплаћује између 10.000 и 20.000 ДМ по нападу“: „Халити је са Хашимом Тачијем виђен у Хаскајевом друштву“.

Кфоров повјерљиви извјештај указује и на везу Тачијевог блиског сарадника Халитија са исламистичким екстремизмом: „Он (Халити) је такође повезан са (компанијом) ’Феникс‘. Ову компанију, базирану у Швајцарској, води Ћазим Осмонај, који је са Назимом Харадинајем веома близак пословни пријатељ Халитија. ’Феникс‘ има веома блиске односе са исламистичким џихадом и са турским исламским екстремистима (J2X HUMINT SUMMARY — 06 OCT 00; овај извјештај, којим је наведена веза документована, нажалост није доспио до јавности — прим).“

БНД-ов извештај такође наводи да се „Халити повезује са ’Фениксом‘. То друштво има сједиште у Швајцарској и воде га извјесни Осмонај Ћазим и Харадинај Назим (рођак Харадинај Рамуша и блиски пословни пријатељ Халитија). Код Осмонај Ћазима се ради о Османи Ћазиму, крупној фигури у организованом криминалу са боравиштем у Хамбургу. Његова имовина у некретнинама у Хамбургу процјењује се на 200-300 милиона евра“.

Није ово и једина веза Тачијевог непосредног окружења са исламистима. Кфороов извјештај наводи и да је „Џавит Халити Зека присутан у исламистичким НВО организацијама… Халити је повезан са Амдијем Тачијем, предсједником исламистичке организације. Тачи и Халити граде, без икакве дозволе, огромну џамију у центру Приштине… Неке исламистичке НВО финансирају представнике ПДК-а (партија Хашима Тачија — прим).“ О приштинској џамији ће и БНД: „Постоје показатељи да је Халити себи створио нове изворе прихода код исламских организација које дјелују на Косову. Халити, нпр. води изградњу велике џамије у центру Приштине са партнерима који нису ближе познати. Његово ангажовање у вези с тиме изузетно му је великодушно плаћено од стране исламских организација које нису ближе познате.“

БНД у свом извјештају има и одјељак с насловом „Могућа улога Лука Екрема у финансирању тероризма“; Екрем Лука је, подсјећамо, у овом документу описан као финансијер Хашима Тачија, с којим одржава и пријатељске односе, а иначе је „познати кријумчар сваке врсте робе: оружја, цигарета, горива, теретних возила, уређаја“.

Њемачка обавјештајна служба, елем, говорећи о могућим Лукиним везама с тероризмом, наводи да је „Лукин број телефона био сачуван у једној биљежници која је откривена у Операцији Висман (јануар — април 2000.) у Приштини и за коју се претпоставља да је припадала замјенику директора КОФФ-а (Kosova Orphan and Family Fund) Салман Сааду… До које мјере Лука може да се доведе у везу са овим кругом људи са исламистичке сцене за сада не може да се оцијени“.

У оквиру споменуте Операције Висман, додајмо, према саопштењу Кфора од 18. децембра 2001. године, претресене су и канцеларије организације „Глобал рилиф фaндејшен“ (Global Relief Foundation), и тада су приведене три особе ради „испитивања о сумњивим активностима које укључују међународни тероризам“; саму „Глобал рилиф фaндејшен“ ће америчке власти затворити 14. децембра 2001. због подршке Осами бин Ладену, Ал Каиди и „другим познатим терористичким групама“…

Иако детаљи нису познати (широј јавности), из цитираних дијелова повјерљивих извјештаја БНД-а и Кфора који до јавности јесу доспјели, као и пратећих штурих информација, очигледно је да су (макар двије) особе из блиског окружења изабраног предсједника Косова, Хашима Тачија, осим што су као и сам Тачи до гуше уплетене у међународни организовани криминал, у некој мјери повезане и са екстремним исламизмом и међународним тероризмом.

А шта је све још познато западним обавјештајним структурама? Зар већ и ове информације нису довољне западним политичарима да откажу своју подршку јунацима ових извјештаја, умјесто што настављају да их подржавају? Зашто их подржавају, иако су упознати с њиховим криминалним активностима и везама с исламистичким екстремизмом? Колико ове особе, од Хашима Тачија надаље, угрожавају безбједност не само Косова, и не само Србије, већ и читаве Европе, и због чега им се то толерише? Питања је превише. А предстојећа предсједничка инаугурација Хашима Тачија, након ових открића, представља изванредну прилику западној међународној јавности да од својих политичких представника потражи барем неке одговоре…

Тагови: Викиликс, Немачка, Убица, Хашим Тачи