ШТРБАЦ: Бркић командовао масакром

Најозбиљнији кандидат за новог министра ветерана у Влади Хрватске Милијан Бркић командовао је водом специјалне јединице хрватске полиције која је учествовала у масакру рањених српских војника на Велебиту 1993. године, објавио је директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац.

Штрбац наводи да је у хрватским медијима, који ових дана у похвалном тону износе детаље његовог ратног пута, наведена и информација да је Бркић, звани Васо, а иначе актуелни главни секретар Хрватске демократске заједнице био члан специјалне јединице хрватског МУП-а „Алфе“.

Хрватски медији изнијели су податак да је Бркићев Пети вод, којим је и командовао 22. јануара 1993. године учествовао у акцији на Велебиту.

Штрбац у ауторском тексту за београдске „Вечерње новости“ подсјећа да је тог дана хрватска војска започела офанзиву на јужне дијелове Републике Српске Крајине – Равне Котаре, познату под кодним називом „Масленица“, иако је то подручје било под заштитом УН.

Истог тог дана хрватске снаге су измасакрирале и 21 припадника Српске војске Крајине са подручја Грачаца, након што су их из засједе напали на велебитском превоју Мали Алан на 500 метара удаљености од осматрачнице Унпрофора.

Шртбац подсјећа да су се српски војници из Грачаца налазили у два камиона која су се кретала цестом, а када им је пристигла помоћ, она није могла да прође до мјеста напада, јер су их у томе спријечили припадници Унпрофора.

Унпрофорци су сљедећег дана својим камионом у Грачац довезли 21 тијело нападнутих.

На почетку напада из камиона је успјело да искочи и спаси се девет људи, међу којима и Драган Ђурић, коме је у камиону остао брат Ђорђе, и Дамир Бркљач, коме је у камиону остао отац Дане.

На Ђорђевом тијелу нађена је рана од метка у близини препоне, а лобања му је била смрскана.

„Кичма сломљена. У руци стиснута земља и трава. Гледам и друга тијела. Скоро сви поред рана од метака имају разбијене лобање. Закључујуем да су их рањене мучили“, испричао је његов брат Драган.

Дамиров отац био је рањен у ногу, али му је нос био одсјечен, на леђима урезан крст, а врат пресјечен.

Штрбац наводи да се на снимку прегледа и идентификације велебитских жртава види како из отворених врећа цури крв, која се циједи из убодних рана, пререзаних вратова, одсјечених удова, носева и полних органа, а највише је размрсканих лобања.

Међу убијенима је била и 26-годишња болничарка Душанка Гаћеша, која је, наводи Штрбац, имала прострелну рану на лијевој наткољеници и расјекотину на десном рамену, те смртоносну повреду чеоног дијела главе, нанесену тупим предметом.

Штрбац наводи да је Вијеће за ратне злочине у Београду крајем 2006. године покренуло преткривични поступак за злочин на Малом Алану и наредне године све прикупљене доказе доставило хрватском правосуђу које још води истрагу против „Непознатог Неког“.

„Можда и јесте јунаштво по велебитским врлетима убацити се у непријатељску позадину и из засједе ликвидирати непријатеља, али масакрирање заробљених, рањених и већ мртвих непријатеља свакако није чојство. Министар па макар и хрватских ветерана требало би да има и ту особину“, закључио је Штрбац.

Тагови: Милијан Бркић, Саво Штрбац, Хрватска