Хапшење четворице наоружаних припадника вехабијског покрета испред главне капије манастира Високи Дечани показује да на простору јужне српске покрајине постоји опасност од верске радикализације, оцењује за „Политику” Момир Стојановић, председник скупштинског Одбора за контролу служби безбедности.
„Нову димензију безбедносној ситуацији даје верски радикализам на Косову и Метохији имајући у виду одређене специфичности друштва – од монолитности косовске заједнице, хијерархијске везе унутар породица, кланова и фисова (албанске криминалне групе) па до већег утицаја којег лидери исламске заједнице имају на простору КиМ. Њихов утицај је већи него лидера на простору рашко-полимске области и БиХ”, сматра Стојановић.
Четворица наоружаних исламиста, код којих је нађена и литература исламистичке садржине ухапшена су у суботу. Двојица од четворице имала су браду и обријану косу, као и панталоне са кратким ногавицама, што је карактеристично за вахабисте. Иако је косовска полиција јуче пре подне тврдила да су четири особе приведене због нелегалног поседовања оружја, и да се не могу довести у везу са тероризмом, Милан Радојевић, заменик косовског министра унутрашњих послова изјавио је касније да ће истрага бити проширена како би се утврдило да ли постоје елементи тероризма или верског екстремизма у овом случају.
Током викенда у Грчкој је ухапшен Мирсад Бекташевић, држављанин Шведске приликом покушаја прикључења Исламској држави. Он је пореклом из Србије – Новог Пазара, а у БиХ је својевремено осуђиван због намере да почини терористички напад. Босански медији наводе да је био на сиријском ратишту.
„Сада се суочавамо са последицама повратка кући наших држављана који су ратовали на страни Исламске државе. Према подацима домаћих служби безбедности око 350 наших грађана са простора Косова и Метохије борило се на страни ИД, док је њих око седамдесетак са простора рашко-полимске области. Са територије БиХ тачан број не може ни да се утврди, али је далеко већи”, каже Момир Стојановић.
Ипак, он сматра да ова хапшења не указују на појачану активност терориста и каже да је према свим проценама, за сада, безбедносна ситуација у Србији стабилна.
„Безбедносна ситуација ће бити сложенија уколико се буду компликовали односи на КиМ и у нашем окружењу, пре свега у Босни и Херцеговини. Она ће зависити и од тога да ли ће међународна заједница заузети јединствен став, кога сада нема, када је реч о мигрантској кризи. Уколико у складу са додељеним квотама један број миграната остане трајније да живи у Србији – то ће бити нови безбедносни изазов и ми морамо да се припремимо за такву ситуацију”, наглашава Стојановић.
Упитан да ли је опасност од тероризма прецењена или потцењена, Андреја Савић, професор на Факултету за дипломатију и безбедност каже за „Политику” да је истина „негде између”.
„КиМ јесте ’буре барута’, односно теориторија која је потенцијално једна од кључних оаза нестабилности у Европи, а све време је била поштеђена озбиљнијих квалификација о тероризму. Потенцијални окидач за евентуални тероризам на КиМ могло би да буде огромно социјално незадовољство и економска криза, због чега би ситуацију требало посматрати у ширем политичком, друштвеном и економском контексту”, оцењује својевремено први шеф Безбедносно-информативне агенције (БИА).
Коментаришући да ли већа опасност од тероризма прети са територије БиХ у односу на јужну српску покрајину, Савић објашњава да је „то систем спојених судова”.
„Као што је КиМ оаза нестабилности, у још већој мери је то изражено у БиХ. Ствари би требало посматрати повезано и у ширем контексту”, сматра Савић.
Оба хапшења, у Грчкој и у нашој јужној покрајини, догодила су се у тренутку када је Европол упозорио да Исламска држава планира нове велике нападе у Европи.
„Они би могли да буду усмерени на цивилне мете. ИД жели да делује глобално и мења стратегију. Када год пожели Исламска држава може да свугде у свету изведе низ сложених напада захваљујући локалним борцима који добро познају терен”, упозорава Европол у извештају, који је резултат конференције стручњака 28 земаља чланица, одржане три недеље после терористичких напада у Паризу у новембру прошле године.
Овим поводом Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова рекао је да су надлежни у претходних неколико месеци примили различита упозорења од партнерских служби у вези са опасностима од тероризма у Србији, али да непосредних претњи нема.
Основни суд у Пећи одредио је меру притвора од 30 дана за четири особе које су ухапшене у близини манастира Високи Дечани, потврдила је данас за приштинске медије судија претходног поступка Виолета Усај Рогова, преноси Бета.
Судија је навела да су они осумњичени за поседовање оружја без дозволе, што је потврдила и тужилац Основног тужилаштва у Пећи, Ваљбона Хађосај.
Како су раније јавили приштински медији, Основно тужилаштво у Пећи сумња да се један од четворице ухапшених у суботу код манастира Високи Дечани борио у Сирији, док је други ухапшени покушао да отпутује на Блиски исток, али је спречен и враћен на Косово, пренели су приштински медији.
Износећи одбрану, осумњичени су признали да су поседовали оружје, али су казали да су кренули да кампују у планинама Дечана.
Приликом хапшења у близини манастира Високи Дечани осумњичени, за које се у медијима наводи да су припадници вехабијског покрета, имали су у аутомобилу калашњиков са 20 метака и један пиштољ, наведено је у одлуци о спровођењу истраге.
Тагови: Косово и Метохија, Манастир Високи Дечани, Хапшење