РУСКИ ДОМ У БЕОГРАДУ: Академија поводом 100 година братимљења српског и руског народа
Фото: Срна
У Руском дому у Београду одржана је свечана академија поводом сто година братимљења српског и руског народа, чиме је уједно и установљен 15. јануар као датум братимљења два народа.
Тог 15. јануара 1916. године је први спашени српски војник ступио на тло Крфа, након ултиматума руског цара Николаја Другог који је затражио од западних савезника да помогну измученој српској војсци у Првом свјетском рату да се спаси и да пошаљу бродове.
Академија је одржана у организацији удружења „Српски кривак“, а на њој су учествовали академик Матија Бећковић, предсједник Организационог одбора удружења „Српски кривак“ Сања Панфилов, као и историчар Мира Радојевић.
Бећковић је рекао за Срну да би братство српског и руског народа требало да се подразумијева и да је судбина та два народа неодвојива.
„Наша судбина је неодвојива од њихове, ми смо пали заједно с њима, па се надамо да ћемо заједно са њима и да се усправимо“, рекао је Бећковић, који је истакао да се Русија након нестанка Совјетског савеза коначно докопала свог имена.
Он је подсјетио на обиљежавање сто година Првог свјетског рата, када је руски цар своју судбину везао за Србе, чији је тадашњи предсједник Владе Никола Пашић поручио руском цару да је „Србија на умору“.
Бећковић је навео да је руски цар Николај послао ултиматум западним савезницима да ће, ако не дају бродове за српску војску, потписати сепаратни мир.
Фото: Википедија
Он је подсјетио да су руске избјеглице, послије Октобарске револуције, нашле уточиште у Србији, а њихов покровитељ био је краљ Александар Карађорђевић, који је избјеглим Русима дао да се баве професијом којом су се бавили у Русији.
„Онима који су били професори дао је да у Србији буду професори, ко је био инжењер, био је инжењер, ко је био лекар био је лекар. Руси су своју царску породицу прогласили светом и они су на иконама, а ми се нашег краља Александра једва и сећамо“, навео је Бећковић, додајући да су тадашњи Руси унаприједили српску просвјету и науку.
Историчар Мира Радојевић упозорила је на тенденције ревизионистичке историографије да се главна одговорност за избијање Првог свјетског рата, а самим тим и за до тада највеће страдање човјечанства, пребаци на Краљевину Србију и царску Русију као на изазиваче тог великог сукоба.
„Треба да се подсетимо на то ко су нам били прави пријатељи, а када је реч о историји српско-руских односа, то и не треба подсећати, то је нешто што живи у колективном сећању српске нације“, рекла је она.
Радојевићева је нагласила да се српски државни политички врх не мијеша у рад историчара како ће тумачити стотину година од почетка Првог свјетског рата, а да је тај утицај далеко примјетнији у оним земаљама које су управо биле одговорне за изазивање тог рата, као што је Њемачка.
„Симптоматично је да су у ревизију Првог светског рата много уложиле и земље које су биле на савезничкој страни, попут Француске и Велике Британије, а неке од књига перјаница ревизионизма настале су управо из пера британских историчара“, додала је Радојевићева.
Сања Панфилова рекла је да је удружење „Српски кривак“ одлучило да од ове године иницира прославу дана српско-руског братства, када би се прослављало нешто што постоји вијековима.
„Србија и Русија имају однос који је много више од пријатељства. То је братски однос“, рекла је Панфилова.
На скупу је истакнуто да се српско-руско братство не мора доказивати, оно се мора његовати.
У умјетничком дијелу учествовали су глумци Миша Јанкетић, Бранислав Лечић, те хор Епархије сремске, женски вокални ансамбл „Роса“, који су изводили традицоналне српске и руске пјесме.
Претходно су данас чланови удружења „Српски кривак“ положили вијенац на споменик цару Николају Другом Романову у Улици краља Милана, код старе скупштине.
